Улога eдукације у процесу брендирања места и креативном коришћењу културног наслеђа: Увид из малих и средњих градова Србије

Abstract

Основна сврха овог рада је да прошири могућности повезивања урбаног развоја и образовног процеса у области брендирања места и креативне употребе културног наслеђа. У складу с тим, рад је усмерен на модел идентификације локалних вредности и просторних ресурса, препоручујући нове приступе и предлажући употребу иновативних инструмената урбаног менаџмента у циљу имплементације различитих стратегија брендирања и одрживе употребе наслеђа. Истраживање је спроведено у оквиру Лабораторије за брендирање места и регенерацију градова на Универзитету у Београду – Архитектонском факултету, док су налази развијени на основу резултата у оквиру предмета Урбани менаџмент на завршној години мастер и интегрисаних академских студија архитектуре и мастер академских студија – Интегрални урбанизам. Суштински односи између програма и физичких карактеристика наслеђа анализирани су кроз преглед литературе, појединачне посете локалитетима и рад у онлајн окружењу услед пандемије. Упоредо су испитиване нове могућности и примери добре праксе креативне употребе културног наслеђа. Истраживање указује на значај културне иновације и креативних пројеката за проширење културне понуде малих и средњих градова, како у Србији тако и у региону. Напослетку, такав приступ може допринети побољшању квалитета живота у физичком, социјалном и економском смислу за становнике.

The main purpose of this paper is to expand the possibilities for linking urban development and the educational process in the field of place branding and the creative use of cultural heritage. Therefore, the paper focuses on the model of identifying local values and place assets, recommending new approaches, and suggesting the use of innovative urban management instruments to implement various branding strategies and maintain sustainable use of heritage. The research was conducted within the Laboratory for place branding and city regeneration at the University of Belgrade’s Faculty of Architecture, while the findings also stemmed from the results of the academic course themed Urban management, taught in the final year of Master and Integrated Academic Studies in Architecture, and Master Academic Studies – Integral Urbanism. Substantial relations between programs and physical features of heritage were analyzed through literature review, individual site visits, and working in online learning environment due to the pandemic. New possibilities and successful case studies of creative use of cultural heritage were examined at the same time. Research indicates the importance of cultural innovation and creative projects for the extension of cultural offer of small and medium- sized cities, both in Serbia and in the region. Eventually, such an approach might lead to the improvement of the quality of life for residents in physical, social and economic terms.