Analiza urbane bezbednosti otvorenog javnog prostora: Novobeogradski blok 21 u periodu od 2013. godine do danas

Abstract

U teorijskim razmatranjima i urbanom dizajnu, bezbednost je preduslov za životnost i intenzivno korišćenje otvorenog javnog prostora. Težište ovog rada predstavlja bezbednost sa aspekta korisnika prostora odnosno osećaj lične bezbednosti. Koncept prevencije kriminala kroz dizajn okruženja (CPTED) nudi mnogobrojna rešenja za sigurnost i bezbednost korisnika u javnom prostoru, ali otvara se pitanje njegove primene, posebno u kontekstu nepredviđenih situacija kao što su globalna pandemija ili drugi savremeni fenomeni. Potrebno je raditi na njegovoj rekonceptualizaciji u budućnosti. Metodologija ovog rada zasniva se na metodologiji prethodnih istraživanja novobeogradskog bloka 21 iz 2017. i 2013. godine, odnosno na sprovođenju metoda struktuiranih anketa i intervjua i obradi prikupljenih podataka u cilju stručne opservacije i analize postojećeg stanja. Nova anketa sprovedena je ove godine, tako da još jedan važan segment rada jeste uporedna analiza rezultata iz 2013, 2017. i 2022. godine. Cilj rada je ispitati da li je urbana bezbednost otvorenih javnih prostora u bloku 21 poboljšana ili pogoršana u periodu od 2013. godine do danas. Rad polazi od pretpostavke da je pandemija covid-19 uticala na promene u korišćenju otvorenih javnih prostora novobeogradskog bloka, kao i na povećanje svesti o aspektima značaja otvorenog javnog prostora i njegove bezbednosti. Rezultati bi trebalo da pokažu koji prostorni elementi bloka najviše utiču na aspekt bezbednosti u korišćenju prostora, kao i koji su uticali na promenu svesti u vreme pandemije.