Меморијална архитектура Београда кроз часопис Urbanizam Beograda у периоду 1969-1981

Abstract

Тема рада је улога урбанистичке струке у планирању меморијалних комплекса и објеката у Београду у периоду 1969-1981, током ког је излазио стручни часопис Urbanizam Beograda. Користећи као главни извор текстове објављене у часопису Urbanizam Beograda, рад ће се бавити ставом стручне јавности у процесу доношења одлука у планирању меморијала кроз преглед текстова о појединачним споменицима у јавним просторима, политикама урбаног развоја, као и најзначајнијим конкурсима везаним за меморијале и спомен-обележја који су били тема писања различитих аутора у Urbanizmu Beograda. Посматрајући шири историјски контекст Југославије и њене културне политике кроз призму меморијалне архитектуре, биће обрађени различити процеси и кључне теме које су утицале на урбанистичко пројектовање меморијала, као и значај који је стручна јавност имала за процес доношења одлука. Истраживање се базира на анализи стручних чланака објављених у Urbanizmu Beograda, али и анализи ширег друштвено-политичког контекста Београда, како би се проширило разумевање одлука и ставова стручне јавности у периоду 1969-1981. Циљ рада је успостављање релације између политике и струке, као и идентификовање примене различитих планерских механизама креирања колективног сећања, препознатих у часопису Urbanizam Beograda. Резултати истраживања упућују на конкретне јавне просторе и конкурсе у којима је стручна јавност имала аутономију доношења одлука које су се заснивале на интердисциплинарном приступу планирању, и нису увек биле у складу са друштвено-политичком ситуацијом, а које су биле објављене у Urbanizmu Beograda.

The topic of the paper is the role of the urban profession in the planning of the memorial complexes and monuments in Belgrade from 1969 to 1981, during which the professional journal Urbanizam Beograda was published. Using articles published in the journal Urbanizam Beograda as its main source the paper will address the stance of the expert public in the decision-making process in the planning of memorials. This includes a review of articles on individual monuments in public spaces, urban development policies, and the most important competitions related to the memorials and monuments written about by different authors in Urbanizam Beograda. Looking at the broader historical context of Yugoslavia and its cultural policies through the prism of memorial architecture, different processes and key topics that influenced the urban design of the memorial will be addressed, as well as the regard the expert public had for the decision-making process. The research is based on an analysis of expert articles published in Urbanizam Beograda, as well as an analysis of the broader socio-political context of Belgrade, in order to expand understanding of the decisions and stance of the professional public in the period 1969 to 1981. The paper aims to establish a relationship between politics and the profession, as well as to identify the implementation of different planning mechanisms for creating collective memory, recognized in the journal Urbanizam Beograda. The results of the research point to specific articles about public spaces and competitions published in Urbanizam Beograda, in which the professional public had the autonomy to make decisions based on an interdisciplinary approach to planning, which was not always in line with the socio-political situation.