Модалитети примене дигиталних медија у презентацији културног наслеђа у јавним градским просторима

Abstract

Присуство прошлости у јавном простору представља важну тему урбаног планирања и дизајна којом се доприноси квалитету живота и развоја града. У контексту промене парадигме наслеђа, засноване на демократизацији и плурализацији наслеђа и његовом повезивању са урбаним развојем, афирмише се „кориснички оријентисана“ презентација вишеслојне прошлости у граду. Литература препознаје потенцијал дигиталних медија да допринесу оваквом карактеру интерпретације и презентације наслеђа, чију је примену у контексту јавних градских простора потребно испитати и систематизовати. Истраживање има за циљ да повезивањем теоријских принципа и испитивањем праксе презентације наслеђа применом дигиталних медија објасни улогу и дефинише нове модалитете и просторне факторе примене дигиталних медија у презентацији наслеђа у јавним градским просторима. Претпоставка рада је да дигитални медији отварају нове могућности прикупљања, повезивања, приказа и преноса информација, чиме постају алати „кориснички оријентисане“ презентације вишеслојног наслеђа у јавном простору. Додатно се претпоставља да је адекватна примена дигиталних медија за презентацију наслеђа у специфичном просторном и развојном контексту, условљена односом врсте медија, карактера и дубине слојева урбане меморије и својствима јавног простора у којима се реализује дизајн презентације. Испитивање могућности примене дигиталних медија у историјском језгру Београда успоставило је однос између садржаја и карактера наслеђа, карактеристика физичког јавног простора и карактеристика и техничко-физичких захтева примене дигиталних медија. На основу различитих импликација за развој питања презентације прошлости у јавним градским просторима, препознати су кључни модалитети примене дигиталних медија који у зависности од варијабли садржаја наслеђа, карактеристика јавног простора и захтева самих дигиталних медија омогућавају адекватан вид презентације и интеракције са вишеслојним наслеђем у граду.

The presence of the past in public space is a significant topic of urban planning and design, contributing to the quality of life and urban development. In the context of the heritage paradigm shift, based on heritage democratisation and pluralisation, and its connection to urban development, calls for the user-oriented presentation of multi-layered urban pasts. The potential of digital media to respond to this new character of heritage presentation and interpretation is acknowledged in literature and their application in urban contexts should be further examined and systematised. This research aims to explain the role and define new modalities and spatial factors of digital media applications for heritage presentation in public spaces, by connecting theoretical principles and examining heritage presentation practice. The assumption of the research is that digital media enables new ways of collecting, connecting, presenting, and transferring information, thus becoming tools for the user-oriented presentation of multi-layered heritage in public spaces. In addition, the adequate application of digital media is assumed to be conditioned by the type of media, content, character, and depth of heritage layers, as well as the characteristics of urban spaces in which the presentation design is to be implemented. Examining the potential for a digital media application in Belgrade’s historical core established a relation between the content and character of heritage, characteristics of urban spaces and spatio-technological requirements of digital media. This relation enables the adequacy of presentation and interaction with multilayered heritage in the city.