Прилог обележавању 125 година од рођења академика Александра Дерокa (1894–1988)
Апстракт
Рад садржи општи преглед живота и рада академика Александра
Дерока (1894–1988), једне од најзначајнијих научних и уметничких
личности 20. века у Србији. На основу расположиве литературе
и обимне заоставштине која се чува у Архиву Српске академије
наука и уметности (САНУ) и другим институцијама, кроз сажети
приказ се сагледава његов изузетно богат професионални рад
у различитим областима – истраживањима и заштити културне
баштине, универзитетској настави, градитељској делатности и
уметности. Указује се на континуитет који је остварен у домену
проучавања старина и истраживању остатака средњовековних
манастира и утврђених градова, као и традиционалног народног
градитељства, што је непосредно утицало на његов педагошки
рад и архитектонско стваралаштво, чинећи их јединственом целином. Вишедеценијски рад на Архитектонском одсеку Техничког
факултета у Београду, касније Архитектонском факултету, који је
започео на предмету Византијска и стара српска архитектура, а
касније настав...ио кроз предмет Народна архитектура, чине га настављачем дела Михаила Валтровића, Драгутина Милутиновића
и Петра Поповића на пољу изучавања градитељског наслеђа и наставе из ове области у Србији. Његов ангажман у оквиру Српске
академије науке и уметности, од 1955. године, резултирао је значајним истраживањима и публикацијама које су и данас један од
најдрагоценијих доприноса истраживању средњовековног монументалног, али и традиционалног народног градитељства. Његова
архитектонска дела подигнута у Београду, али и по целој земљи – цркве, јавне и стамбене зграде, спомен обележја и друга здања,
сведоче о Дероковом доприносу српској архитектури и особеној
ауторској личности која им је кроз промишљање традиције утискивала властити печат. Из тог разлога, циљ овог рада је да се још
једном укаже на значај деловања Дерока у српској научној и уметничкој јавности, као и да се подстакну даља детаљнија истраживања и проучавања, како би се што продубљеније и објективније
валоризовала његова улога и значај за националну архитектуру
савременог доба.
Кључне речи:
Дероко / Настава архитектуре / Наслеђе / Традиција / Заштита / ГрадитељствоИзвор:
PHLOGISTON / ФЛОГИСТОН, 2019, 27, 185-202Издавач:
- Музеј науке и технике
Институција/група
Arhitektonski fakultetTY - JOUR AU - Ротер Благојевић, Мирјана З. PY - 2019 UR - https://raf.arh.bg.ac.rs/handle/123456789/1134 AB - Рад садржи општи преглед живота и рада академика Александра Дерока (1894–1988), једне од најзначајнијих научних и уметничких личности 20. века у Србији. На основу расположиве литературе и обимне заоставштине која се чува у Архиву Српске академије наука и уметности (САНУ) и другим институцијама, кроз сажети приказ се сагледава његов изузетно богат професионални рад у различитим областима – истраживањима и заштити културне баштине, универзитетској настави, градитељској делатности и уметности. Указује се на континуитет који је остварен у домену проучавања старина и истраживању остатака средњовековних манастира и утврђених градова, као и традиционалног народног градитељства, што је непосредно утицало на његов педагошки рад и архитектонско стваралаштво, чинећи их јединственом целином. Вишедеценијски рад на Архитектонском одсеку Техничког факултета у Београду, касније Архитектонском факултету, који је започео на предмету Византијска и стара српска архитектура, а касније наставио кроз предмет Народна архитектура, чине га настављачем дела Михаила Валтровића, Драгутина Милутиновића и Петра Поповића на пољу изучавања градитељског наслеђа и наставе из ове области у Србији. Његов ангажман у оквиру Српске академије науке и уметности, од 1955. године, резултирао је значајним истраживањима и публикацијама које су и данас један од најдрагоценијих доприноса истраживању средњовековног монументалног, али и традиционалног народног градитељства. Његова архитектонска дела подигнута у Београду, али и по целој земљи – цркве, јавне и стамбене зграде, спомен обележја и друга здања, сведоче о Дероковом доприносу српској архитектури и особеној ауторској личности која им је кроз промишљање традиције утискивала властити печат. Из тог разлога, циљ овог рада је да се још једном укаже на значај деловања Дерока у српској научној и уметничкој јавности, као и да се подстакну даља детаљнија истраживања и проучавања, како би се што продубљеније и објективније валоризовала његова улога и значај за националну архитектуру савременог доба. PB - Музеј науке и технике T2 - PHLOGISTON / ФЛОГИСТОН T1 - Прилог обележавању 125 година од рођења академика Александра Дерокa (1894–1988) IS - 27 SP - 185 EP - 202 UR - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_raf_1134 ER -
@article{ author = "Ротер Благојевић, Мирјана З.", year = "2019", abstract = "Рад садржи општи преглед живота и рада академика Александра Дерока (1894–1988), једне од најзначајнијих научних и уметничких личности 20. века у Србији. На основу расположиве литературе и обимне заоставштине која се чува у Архиву Српске академије наука и уметности (САНУ) и другим институцијама, кроз сажети приказ се сагледава његов изузетно богат професионални рад у различитим областима – истраживањима и заштити културне баштине, универзитетској настави, градитељској делатности и уметности. Указује се на континуитет који је остварен у домену проучавања старина и истраживању остатака средњовековних манастира и утврђених градова, као и традиционалног народног градитељства, што је непосредно утицало на његов педагошки рад и архитектонско стваралаштво, чинећи их јединственом целином. Вишедеценијски рад на Архитектонском одсеку Техничког факултета у Београду, касније Архитектонском факултету, који је започео на предмету Византијска и стара српска архитектура, а касније наставио кроз предмет Народна архитектура, чине га настављачем дела Михаила Валтровића, Драгутина Милутиновића и Петра Поповића на пољу изучавања градитељског наслеђа и наставе из ове области у Србији. Његов ангажман у оквиру Српске академије науке и уметности, од 1955. године, резултирао је значајним истраживањима и публикацијама које су и данас један од најдрагоценијих доприноса истраживању средњовековног монументалног, али и традиционалног народног градитељства. Његова архитектонска дела подигнута у Београду, али и по целој земљи – цркве, јавне и стамбене зграде, спомен обележја и друга здања, сведоче о Дероковом доприносу српској архитектури и особеној ауторској личности која им је кроз промишљање традиције утискивала властити печат. Из тог разлога, циљ овог рада је да се још једном укаже на значај деловања Дерока у српској научној и уметничкој јавности, као и да се подстакну даља детаљнија истраживања и проучавања, како би се што продубљеније и објективније валоризовала његова улога и значај за националну архитектуру савременог доба.", publisher = "Музеј науке и технике", journal = "PHLOGISTON / ФЛОГИСТОН", title = "Прилог обележавању 125 година од рођења академика Александра Дерокa (1894–1988)", number = "27", pages = "185-202", url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_raf_1134" }
Ротер Благојевић, М. З.. (2019). Прилог обележавању 125 година од рођења академика Александра Дерокa (1894–1988). in PHLOGISTON / ФЛОГИСТОН Музеј науке и технике.(27), 185-202. https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_raf_1134
Ротер Благојевић МЗ. Прилог обележавању 125 година од рођења академика Александра Дерокa (1894–1988). in PHLOGISTON / ФЛОГИСТОН. 2019;(27):185-202. https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_raf_1134 .
Ротер Благојевић, Мирјана З., "Прилог обележавању 125 година од рођења академика Александра Дерокa (1894–1988)" in PHLOGISTON / ФЛОГИСТОН, no. 27 (2019):185-202, https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_raf_1134 .