Палимпсест као истраживачки метод у урбаним студијама - Испитивање развоја морфологије простора кроз историјске слојеве урбаног ткива центра Београда за дигитално обележавање наслеђа

Abstract

У испитивању аналитичких процеса који претходе урбаном дизајну и урбанистичком планирању, као значајан сегмент базе знања у пољу урбаних студија истиче се познавање историјског развоја шире локације, нарочито када су у питању историјска градска језгра. Метод читања града као палимпсеста омогућава истовремену анализу и сагледавање свих сегмената урбоморфолошког и функционалног развоја локација, чиме се у даљем урбанистичком планирању или пројектовању може вршити одабир елемената који припадају урбаној меморији, а које треба посебно нагласити кроз савремени третман градског простора. У раду ће бити испитане могућности и базе знања које у урбаним студијама нуди примена методе палимпсеста. Полигон за истраживање је ужи центар Београда, у коме је могуће преклопити већи број слојева од антике до данас, те на основу којих је могуће вршити различите анализе контекста потребне за дигитално обележавање наслеђа града. Резултати истраживања обухватају категоризацију података који се могу добити раслојавањем палимпсеста, према морфолошким, културолошким и функционалним аспектима.

In researching the analytical processes that precede urban design and urban planning, a significant segment of the knowledge base in the field of urban studies is the knowledge of the historical development of the wider site, especially when it comes to historical urban cores. The palimpsest method enables simultaneous analysis and research of all segments of urbomorphological and functional development of sites, which can be selected as fragments of urban memory in further urban planning or design, and should thus be specifically emphasized through the modern treatment of urban space. The work will examine the possibilities and variety of knowledge bases offered in urban studies by the application of the palimpsest method. The research polygon is the inner core of Belgrade. It is possible to overlap more layers from antiquity until the present-day city, making it possible to conduct different context analyses required for digital heritage presentation. The results of the study include the categorization of data that can be obtained by layering the palimpsest, according to morphological, cultural and functional aspects.