Миловановић Родић, Данијела

Link to this page

Authority KeyName Variants
288dc441-a398-4c38-96a1-ddcf26ed85ad
  • Миловановић Родић, Данијела (1)
Projects

Author's Bibliography

Трансформација институционалне структуре урбанистичког планирања у постсоцијалистичкој транзицији: пример Савског кеја на Новом Београду

Маруна, Марија; Теофиловић, Весна; Миловановић Родић, Данијела

(Београд : Институт за архитектуру и урбанизам Србије, 2023)

TY  - JOUR
AU  - Маруна, Марија
AU  - Теофиловић, Весна
AU  - Миловановић Родић, Данијела
PY  - 2023
UR  - https://raf.arh.bg.ac.rs/handle/123456789/1934
AB  - Рад је посвећен истраживању трансформације
институционалне структуре урбанистичког планирања у
периоду постсоцијалистичке транзиције у Србији. Циљ је
омогућавање увида у путању модификације урбанистичког
планирања услед структурних промена друштвено-
економског и политичког система у временском обухвату
од 2000. године до данас. У фокусу истраживања су
анализа промена улоге и позиције институција у процесима
одлучивања о урбаном развоју, и посебно механизми који
се у тим процесима користе. Кроз хронолошки преглед
урбанистичких планова изабраних новобеоградских
блокова на Савском кеју посматра се неколико аспеката
процеса планирања: (а) промене у планираним наменама
површина, (б) промене у учешћу институција у процесу
планирања и (ц) промене у коришћеним механизмима
у процесу планирања. Резултати истраживања показују
да је током две деценије постсоцијалистичке транзиције
урбанистичко планирање трансформисано у правцу: (а)
кључног инструмента за редистрибуцију просторних
ресурса у корист интереса приватног капитала, (б)
централизације одлучивања − у вертикалном смислу кроз
проширени утицај виших нивоа власти, а у хоризонталном
смислу концентрацијом моћи у оквиру групе доносилаца
одлука на градском нивоу и (ц) разраде механизама
доношења одлука на самом крају процеса планирања и
унутар уског круга институција градске власти, употребом
института амандмана.
AB  - The article researches the transformation of the urban
planning institutional structure in the period of the postsocialist
transition in Serbia. The goal is to provide an insight
into the path of how urban planning has been modified due to
structural changes in the socio-economic and political system
in the period from 2000 to the present day. The focus of the
research is the change in the role and position of institutions
in decision-making processes on urban development, and
especially the instruments used in those processes. Through a
chronological review of the urban plans of New Belgrade blocks
on the Sava Quay, several aspects of the planning process are
observed: (a) changes in the planned uses of areas, (b) changes
in the participation of institutions in the planning process and
(c) changes in the instruments used in the planning process.
The results of the research show that during the two decades of
the post-socialist transition, urban planning was transformed
in the direction of: (a) becoming a key instrument for the
redistribution of spatial resources in favor of the interests of
private capital; (b) the centralization of decision-making -
vertically through the expanded influence of higher levels of
government, and horizontally by the concentration of power
within the group of decision-makers at the city level; and (c)
the elaboration of decision-making mechanisms at the very
end of the planning process and within a narrow circle of city
government institutions, using the institute of amendments.
PB  - Београд : Институт за архитектуру и урбанизам Србије
T2  - Архитектура и урбанизам
T1  - Трансформација институционалне структуре урбанистичког планирања у постсоцијалистичкој транзицији: пример Савског кеја на Новом Београду
T1  - Transformation of the urban planning institutional structure in post-socialist transition: the example of the Sava waterfront in Belgrade
SP  - 5
EP  - 16
DO  - 10.5937/a-u0-45379
ER  - 
@article{
author = "Маруна, Марија and Теофиловић, Весна and Миловановић Родић, Данијела",
year = "2023",
abstract = "Рад је посвећен истраживању трансформације
институционалне структуре урбанистичког планирања у
периоду постсоцијалистичке транзиције у Србији. Циљ је
омогућавање увида у путању модификације урбанистичког
планирања услед структурних промена друштвено-
економског и политичког система у временском обухвату
од 2000. године до данас. У фокусу истраживања су
анализа промена улоге и позиције институција у процесима
одлучивања о урбаном развоју, и посебно механизми који
се у тим процесима користе. Кроз хронолошки преглед
урбанистичких планова изабраних новобеоградских
блокова на Савском кеју посматра се неколико аспеката
процеса планирања: (а) промене у планираним наменама
површина, (б) промене у учешћу институција у процесу
планирања и (ц) промене у коришћеним механизмима
у процесу планирања. Резултати истраживања показују
да је током две деценије постсоцијалистичке транзиције
урбанистичко планирање трансформисано у правцу: (а)
кључног инструмента за редистрибуцију просторних
ресурса у корист интереса приватног капитала, (б)
централизације одлучивања − у вертикалном смислу кроз
проширени утицај виших нивоа власти, а у хоризонталном
смислу концентрацијом моћи у оквиру групе доносилаца
одлука на градском нивоу и (ц) разраде механизама
доношења одлука на самом крају процеса планирања и
унутар уског круга институција градске власти, употребом
института амандмана., The article researches the transformation of the urban
planning institutional structure in the period of the postsocialist
transition in Serbia. The goal is to provide an insight
into the path of how urban planning has been modified due to
structural changes in the socio-economic and political system
in the period from 2000 to the present day. The focus of the
research is the change in the role and position of institutions
in decision-making processes on urban development, and
especially the instruments used in those processes. Through a
chronological review of the urban plans of New Belgrade blocks
on the Sava Quay, several aspects of the planning process are
observed: (a) changes in the planned uses of areas, (b) changes
in the participation of institutions in the planning process and
(c) changes in the instruments used in the planning process.
The results of the research show that during the two decades of
the post-socialist transition, urban planning was transformed
in the direction of: (a) becoming a key instrument for the
redistribution of spatial resources in favor of the interests of
private capital; (b) the centralization of decision-making -
vertically through the expanded influence of higher levels of
government, and horizontally by the concentration of power
within the group of decision-makers at the city level; and (c)
the elaboration of decision-making mechanisms at the very
end of the planning process and within a narrow circle of city
government institutions, using the institute of amendments.",
publisher = "Београд : Институт за архитектуру и урбанизам Србије",
journal = "Архитектура и урбанизам",
title = "Трансформација институционалне структуре урбанистичког планирања у постсоцијалистичкој транзицији: пример Савског кеја на Новом Београду, Transformation of the urban planning institutional structure in post-socialist transition: the example of the Sava waterfront in Belgrade",
pages = "5-16",
doi = "10.5937/a-u0-45379"
}
Маруна, М., Теофиловић, В.,& Миловановић Родић, Д.. (2023). Трансформација институционалне структуре урбанистичког планирања у постсоцијалистичкој транзицији: пример Савског кеја на Новом Београду. in Архитектура и урбанизам
Београд : Институт за архитектуру и урбанизам Србије., 5-16.
https://doi.org/10.5937/a-u0-45379
Маруна М, Теофиловић В, Миловановић Родић Д. Трансформација институционалне структуре урбанистичког планирања у постсоцијалистичкој транзицији: пример Савског кеја на Новом Београду. in Архитектура и урбанизам. 2023;:5-16.
doi:10.5937/a-u0-45379 .
Маруна, Марија, Теофиловић, Весна, Миловановић Родић, Данијела, "Трансформација институционалне структуре урбанистичког планирања у постсоцијалистичкој транзицији: пример Савског кеја на Новом Београду" in Архитектура и урбанизам (2023):5-16,
https://doi.org/10.5937/a-u0-45379 . .