Младеновић, Миља

Link to this page

Authority KeyName Variants
8d843191-c694-4637-8018-72836b9cb44d
  • Младеновић, Миља (3)
Projects

Author's Bibliography

Палимпсест као истраживачки метод у урбаним студијама - Испитивање развоја морфологије простора кроз историјске слојеве урбаног ткива центра Београда за дигитално обележавање наслеђа

Младеновић, Миља

(Београд : Удружење инжењера Београда, 2022)

TY  - CONF
AU  - Младеновић, Миља
PY  - 2022
UR  - https://raf.arh.bg.ac.rs/handle/123456789/2077
AB  - У испитивању аналитичких процеса који претходе урбаном дизајну и урбанистичком планирању, као значајан сегмент базе знања у пољу урбаних студија  истиче се познавање историјског развоја шире локације, нарочито када су у питању историјска градска језгра. Метод читања града као палимпсеста омогућава истовремену анализу и сагледавање свих сегмената урбоморфолошког и функционалног развоја локација, чиме се у даљем урбанистичком планирању или пројектовању може вршити одабир елемената који припадају урбаној меморији, а које треба посебно нагласити кроз савремени третман градског простора. У раду ће бити испитане могућности и базе знања које у урбаним студијама нуди примена методе палимпсеста. Полигон за истраживање је ужи центар Београда, у коме је могуће преклопити већи број слојева од антике до данас, те на основу којих је могуће вршити различите анализе контекста потребне за дигитално обележавање наслеђа града. Резултати истраживања обухватају категоризацију података који се могу добити раслојавањем палимпсеста, према морфолошким, културолошким и функционалним аспектима.
AB  - In researching the analytical processes that precede urban design and urban planning, a significant segment of the knowledge base in the field of urban studies is the knowledge of the historical development of the wider site, especially when it comes to historical urban cores. The palimpsest method enables simultaneous analysis and research of all segments of urbomorphological and functional development of sites, which can be selected as fragments of urban memory in further urban planning or design, and should thus be specifically emphasized through the modern treatment of urban space. The work will examine the possibilities and variety of knowledge bases offered in urban studies by the application of the palimpsest method. The research polygon is the inner core of Belgrade. It is possible to overlap more layers from antiquity until the present-day city, making it possible to conduct different context analyses required for digital heritage presentation. The results of the study include the categorization of data that can be obtained by layering the palimpsest, according to morphological, cultural and functional aspects.
PB  - Београд : Удружење инжењера Београда
C3  - XIV Научно-стручна конференција са међународним учешћем "Паметни градови и интеграција технологија четврте индустријске револуције 4.0", Београд, 2022
T1  - Палимпсест као истраживачки метод у урбаним студијама - Испитивање развоја морфологије простора кроз историјске слојеве урбаног ткива центра Београда за дигитално обележавање наслеђа
T1  - Palimpsest as a research method in urban studies – Examination of the development of morphology of space through historical layers of the urban tissue in the centre of Belgrade for digital heritage presentation
SP  - 104
EP  - 112
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_raf_2077
ER  - 
@conference{
author = "Младеновић, Миља",
year = "2022",
abstract = "У испитивању аналитичких процеса који претходе урбаном дизајну и урбанистичком планирању, као значајан сегмент базе знања у пољу урбаних студија  истиче се познавање историјског развоја шире локације, нарочито када су у питању историјска градска језгра. Метод читања града као палимпсеста омогућава истовремену анализу и сагледавање свих сегмената урбоморфолошког и функционалног развоја локација, чиме се у даљем урбанистичком планирању или пројектовању може вршити одабир елемената који припадају урбаној меморији, а које треба посебно нагласити кроз савремени третман градског простора. У раду ће бити испитане могућности и базе знања које у урбаним студијама нуди примена методе палимпсеста. Полигон за истраживање је ужи центар Београда, у коме је могуће преклопити већи број слојева од антике до данас, те на основу којих је могуће вршити различите анализе контекста потребне за дигитално обележавање наслеђа града. Резултати истраживања обухватају категоризацију података који се могу добити раслојавањем палимпсеста, према морфолошким, културолошким и функционалним аспектима., In researching the analytical processes that precede urban design and urban planning, a significant segment of the knowledge base in the field of urban studies is the knowledge of the historical development of the wider site, especially when it comes to historical urban cores. The palimpsest method enables simultaneous analysis and research of all segments of urbomorphological and functional development of sites, which can be selected as fragments of urban memory in further urban planning or design, and should thus be specifically emphasized through the modern treatment of urban space. The work will examine the possibilities and variety of knowledge bases offered in urban studies by the application of the palimpsest method. The research polygon is the inner core of Belgrade. It is possible to overlap more layers from antiquity until the present-day city, making it possible to conduct different context analyses required for digital heritage presentation. The results of the study include the categorization of data that can be obtained by layering the palimpsest, according to morphological, cultural and functional aspects.",
publisher = "Београд : Удружење инжењера Београда",
journal = "XIV Научно-стручна конференција са међународним учешћем "Паметни градови и интеграција технологија четврте индустријске револуције 4.0", Београд, 2022",
title = "Палимпсест као истраживачки метод у урбаним студијама - Испитивање развоја морфологије простора кроз историјске слојеве урбаног ткива центра Београда за дигитално обележавање наслеђа, Palimpsest as a research method in urban studies – Examination of the development of morphology of space through historical layers of the urban tissue in the centre of Belgrade for digital heritage presentation",
pages = "104-112",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_raf_2077"
}
Младеновић, М.. (2022). Палимпсест као истраживачки метод у урбаним студијама - Испитивање развоја морфологије простора кроз историјске слојеве урбаног ткива центра Београда за дигитално обележавање наслеђа. in XIV Научно-стручна конференција са међународним учешћем "Паметни градови и интеграција технологија четврте индустријске револуције 4.0", Београд, 2022
Београд : Удружење инжењера Београда., 104-112.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_raf_2077
Младеновић М. Палимпсест као истраживачки метод у урбаним студијама - Испитивање развоја морфологије простора кроз историјске слојеве урбаног ткива центра Београда за дигитално обележавање наслеђа. in XIV Научно-стручна конференција са међународним учешћем "Паметни градови и интеграција технологија четврте индустријске револуције 4.0", Београд, 2022. 2022;:104-112.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_raf_2077 .
Младеновић, Миља, "Палимпсест као истраживачки метод у урбаним студијама - Испитивање развоја морфологије простора кроз историјске слојеве урбаног ткива центра Београда за дигитално обележавање наслеђа" in XIV Научно-стручна конференција са међународним учешћем "Паметни градови и интеграција технологија четврте индустријске револуције 4.0", Београд, 2022 (2022):104-112,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_raf_2077 .

Меморијална архитектура Београда кроз часопис Urbanizam Beograda у периоду 1969-1981

Младеновић, Миља

(Београд : Институт за архитектуру и урбанизам Србије (ИАУС), 2022)

TY  - JOUR
AU  - Младеновић, Миља
PY  - 2022
UR  - https://raf.arh.bg.ac.rs/handle/123456789/2071
AB  - Тема рада је улога урбанистичке струке у планирању меморијалних комплекса и објеката у Београду у периоду 1969-1981, током ког је излазио стручни часопис Urbanizam Beograda. Користећи као главни извор текстове објављене у часопису Urbanizam Beograda, рад ће се бавити ставом стручне јавности у процесу доношења одлука у планирању меморијала кроз преглед текстова о појединачним споменицима у јавним просторима, политикама урбаног развоја, као и најзначајнијим конкурсима везаним за меморијале и спомен-обележја који су били тема писања различитих аутора у Urbanizmu Beograda. Посматрајући шири историјски контекст Југославије и њене културне политике кроз призму меморијалне архитектуре, биће обрађени различити процеси и кључне теме које су утицале на урбанистичко пројектовање меморијала, као и значај који је стручна јавност имала за процес доношења одлука. Истраживање се базира на анализи стручних чланака објављених у Urbanizmu Beograda, али и анализи ширег друштвено-политичког контекста Београда, како би се проширило разумевање одлука и ставова стручне јавности у периоду 1969-1981. Циљ рада је успостављање релације између политике и струке, као и идентификовање примене различитих планерских механизама креирања колективног сећања, препознатих у часопису Urbanizam Beograda. Резултати истраживања упућују на конкретне јавне просторе и конкурсе у којима је стручна јавност имала аутономију доношења одлука које су се заснивале на интердисциплинарном приступу планирању, и нису увек биле у складу са друштвено-политичком ситуацијом, а које су биле објављене у Urbanizmu Beograda.
AB  - The topic of the paper is the role of the urban profession in the planning of the memorial complexes and monuments in Belgrade from 1969 to 1981, during which the professional journal Urbanizam Beograda was published. Using articles published in the journal Urbanizam Beograda as its main source the paper will address the stance of the expert public in the decision-making process in the planning of memorials. This includes a review of articles on individual monuments in public spaces, urban development policies, and the most important competitions related to the memorials and monuments written about by different authors in Urbanizam Beograda. Looking at the broader historical context of Yugoslavia and its cultural policies through the prism of memorial architecture, different processes and key topics that influenced the urban design of the memorial will be addressed, as well as the regard the expert public had for the decision-making process. The research is based on an analysis of expert articles published in Urbanizam Beograda, as well as an analysis of the broader socio-political context of Belgrade, in order to expand understanding of the decisions and stance of the professional public in the period 1969 to 1981. The paper aims to establish a relationship between politics and the profession, as well as to identify the implementation of different planning mechanisms for creating collective memory, recognized in the journal Urbanizam Beograda. The results of the research point to specific articles about public spaces and competitions published in Urbanizam Beograda, in which the professional public had the autonomy to make decisions based on an interdisciplinary approach to planning, which was not always in line with the socio-political situation.
PB  - Београд : Институт за архитектуру и урбанизам Србије (ИАУС)
T2  - Архитектура и урбанизам
T1  - Меморијална архитектура Београда кроз часопис Urbanizam Beograda у периоду 1969-1981
IS  - 55
SP  - 69
EP  - 77
DO  - 10.5937/a-u0-35475
ER  - 
@article{
author = "Младеновић, Миља",
year = "2022",
abstract = "Тема рада је улога урбанистичке струке у планирању меморијалних комплекса и објеката у Београду у периоду 1969-1981, током ког је излазио стручни часопис Urbanizam Beograda. Користећи као главни извор текстове објављене у часопису Urbanizam Beograda, рад ће се бавити ставом стручне јавности у процесу доношења одлука у планирању меморијала кроз преглед текстова о појединачним споменицима у јавним просторима, политикама урбаног развоја, као и најзначајнијим конкурсима везаним за меморијале и спомен-обележја који су били тема писања различитих аутора у Urbanizmu Beograda. Посматрајући шири историјски контекст Југославије и њене културне политике кроз призму меморијалне архитектуре, биће обрађени различити процеси и кључне теме које су утицале на урбанистичко пројектовање меморијала, као и значај који је стручна јавност имала за процес доношења одлука. Истраживање се базира на анализи стручних чланака објављених у Urbanizmu Beograda, али и анализи ширег друштвено-политичког контекста Београда, како би се проширило разумевање одлука и ставова стручне јавности у периоду 1969-1981. Циљ рада је успостављање релације између политике и струке, као и идентификовање примене различитих планерских механизама креирања колективног сећања, препознатих у часопису Urbanizam Beograda. Резултати истраживања упућују на конкретне јавне просторе и конкурсе у којима је стручна јавност имала аутономију доношења одлука које су се заснивале на интердисциплинарном приступу планирању, и нису увек биле у складу са друштвено-политичком ситуацијом, а које су биле објављене у Urbanizmu Beograda., The topic of the paper is the role of the urban profession in the planning of the memorial complexes and monuments in Belgrade from 1969 to 1981, during which the professional journal Urbanizam Beograda was published. Using articles published in the journal Urbanizam Beograda as its main source the paper will address the stance of the expert public in the decision-making process in the planning of memorials. This includes a review of articles on individual monuments in public spaces, urban development policies, and the most important competitions related to the memorials and monuments written about by different authors in Urbanizam Beograda. Looking at the broader historical context of Yugoslavia and its cultural policies through the prism of memorial architecture, different processes and key topics that influenced the urban design of the memorial will be addressed, as well as the regard the expert public had for the decision-making process. The research is based on an analysis of expert articles published in Urbanizam Beograda, as well as an analysis of the broader socio-political context of Belgrade, in order to expand understanding of the decisions and stance of the professional public in the period 1969 to 1981. The paper aims to establish a relationship between politics and the profession, as well as to identify the implementation of different planning mechanisms for creating collective memory, recognized in the journal Urbanizam Beograda. The results of the research point to specific articles about public spaces and competitions published in Urbanizam Beograda, in which the professional public had the autonomy to make decisions based on an interdisciplinary approach to planning, which was not always in line with the socio-political situation.",
publisher = "Београд : Институт за архитектуру и урбанизам Србије (ИАУС)",
journal = "Архитектура и урбанизам",
title = "Меморијална архитектура Београда кроз часопис Urbanizam Beograda у периоду 1969-1981",
number = "55",
pages = "69-77",
doi = "10.5937/a-u0-35475"
}
Младеновић, М.. (2022). Меморијална архитектура Београда кроз часопис Urbanizam Beograda у периоду 1969-1981. in Архитектура и урбанизам
Београд : Институт за архитектуру и урбанизам Србије (ИАУС).(55), 69-77.
https://doi.org/10.5937/a-u0-35475
Младеновић М. Меморијална архитектура Београда кроз часопис Urbanizam Beograda у периоду 1969-1981. in Архитектура и урбанизам. 2022;(55):69-77.
doi:10.5937/a-u0-35475 .
Младеновић, Миља, "Меморијална архитектура Београда кроз часопис Urbanizam Beograda у периоду 1969-1981" in Архитектура и урбанизам, no. 55 (2022):69-77,
https://doi.org/10.5937/a-u0-35475 . .

Локализација циљева одрживог развоја на примеру јавних простора на Доњем Дорћолу

Младеновић, Миља

(Београд : Удружење инжењера Београда, 2020)

TY  - CONF
AU  - Младеновић, Миља
PY  - 2020
UR  - https://raf.arh.bg.ac.rs/handle/123456789/2078
AB  - Тема рада се односи на процесе локализације и имплементације Циљева одрживог развоја (Сустаинабле Девелопмент Гоалс), усвојених 2015. године у оквиру УН Агенде 2030. На глобалном нивоу, имплементација Циљева омогућава постизање одрживе будућности, што у многоме утиче на савремено планирање градова. Циљ рада је проналажење механизама имплементације Циљева одрживог развоја на територији Доњег Дорћола, као хетерогеног полигона за урбанистичко деловање. Фокус рада је на имплементацији Циљева у јавним просторима, при чему се они класификују као природни, изграђени и виртуелни, што омогућава широко поље деловања и преклапање различитих фактора урбаног развоја. Контекст Доњег Дорћола омогућава третирање јавних простора кроз дискурс природног и културног наслеђа, при чему је на појединим микро-локацијама могуће имплементирати већи број циљева. Рад се ослања на резултате са радионице „Глоцал – Down Дорћол“, одржане на Архитектонском факултету у Београду у новембру 2017. године, у сарадњи са Факултетом за архитектуру и урбанистичко планирање Универзитета у Штутгарту. Резултати истраживања обухватају системе мапираних јавних простора погодних за имплементацију Циљева одрживог развоја, као и смернице за урбанистичко планирање и пројектовање на овој територији, изведене у складу са планском документацијом и локалним регулативним параметрима који обухватају простор Доњег Дорћола.
PB  - Београд : Удружење инжењера Београда
C3  - XII Научно-стручна конференција са међународним учешћем "Управљање урбаним развојем, прилагодљив град и заштита простора и животне средине"
T1  - Локализација циљева одрживог развоја на примеру јавних простора на Доњем Дорћолу
T1  - Localization of Sustainable Development Goals in the Public Spaces of Donji Dorćol
SP  - 264
EP  - 276
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_raf_2078
ER  - 
@conference{
author = "Младеновић, Миља",
year = "2020",
abstract = "Тема рада се односи на процесе локализације и имплементације Циљева одрживог развоја (Сустаинабле Девелопмент Гоалс), усвојених 2015. године у оквиру УН Агенде 2030. На глобалном нивоу, имплементација Циљева омогућава постизање одрживе будућности, што у многоме утиче на савремено планирање градова. Циљ рада је проналажење механизама имплементације Циљева одрживог развоја на територији Доњег Дорћола, као хетерогеног полигона за урбанистичко деловање. Фокус рада је на имплементацији Циљева у јавним просторима, при чему се они класификују као природни, изграђени и виртуелни, што омогућава широко поље деловања и преклапање различитих фактора урбаног развоја. Контекст Доњег Дорћола омогућава третирање јавних простора кроз дискурс природног и културног наслеђа, при чему је на појединим микро-локацијама могуће имплементирати већи број циљева. Рад се ослања на резултате са радионице „Глоцал – Down Дорћол“, одржане на Архитектонском факултету у Београду у новембру 2017. године, у сарадњи са Факултетом за архитектуру и урбанистичко планирање Универзитета у Штутгарту. Резултати истраживања обухватају системе мапираних јавних простора погодних за имплементацију Циљева одрживог развоја, као и смернице за урбанистичко планирање и пројектовање на овој територији, изведене у складу са планском документацијом и локалним регулативним параметрима који обухватају простор Доњег Дорћола.",
publisher = "Београд : Удружење инжењера Београда",
journal = "XII Научно-стручна конференција са међународним учешћем "Управљање урбаним развојем, прилагодљив град и заштита простора и животне средине"",
title = "Локализација циљева одрживог развоја на примеру јавних простора на Доњем Дорћолу, Localization of Sustainable Development Goals in the Public Spaces of Donji Dorćol",
pages = "264-276",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_raf_2078"
}
Младеновић, М.. (2020). Локализација циљева одрживог развоја на примеру јавних простора на Доњем Дорћолу. in XII Научно-стручна конференција са међународним учешћем "Управљање урбаним развојем, прилагодљив град и заштита простора и животне средине"
Београд : Удружење инжењера Београда., 264-276.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_raf_2078
Младеновић М. Локализација циљева одрживог развоја на примеру јавних простора на Доњем Дорћолу. in XII Научно-стручна конференција са међународним учешћем "Управљање урбаним развојем, прилагодљив град и заштита простора и животне средине". 2020;:264-276.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_raf_2078 .
Младеновић, Миља, "Локализација циљева одрживог развоја на примеру јавних простора на Доњем Дорћолу" in XII Научно-стручна конференција са међународним учешћем "Управљање урбаним развојем, прилагодљив град и заштита простора и животне средине" (2020):264-276,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_raf_2078 .