@conference{
author = "Угриновић, Александра",
year = "2016",
abstract = "У Србији постоје бројни археолошки остаци античког градитељства. У мањем броју они су презентовани и доступни посетиоцима. Антички локалитети налазе се, како у урбаном, градском простору, тако и ван града, на ненасељеном подручју, а њихова заштита и презентација подједнако је компликована и у једном и у другом случају. Током 20. века посебно се инсистирало на презентацији архитектонских остатака на нивоу затеченог стања, односно примене методе презентације „у рушевинама“. Венецијанском повељом 1964. године појам историјски споменик добија шире значење, под који се уводи и културни предео. Самим тим, усложњава се проблем презентације, али се истовремено стварају
нове могућности. У том контексту, у савременим насељима, која су настала на античким тековинама Сингидунума (Београд), Сирмијума (Сремска Митровица) и Наисуса (Ниш), јавља се проблем презентације археолошких локалитета, због изградње и урбанизације градова тако да се многи истражени и конзервирани остаци античке архитектуре затрпавају ради очувања. Релевантан пример за овај феномен су античке терме на Студентском тргу у Београду. Почетком 21. века у Сремској Митровици, изведена је заштитна конструкција изнад једног дела остатака царске палате. На сличан начин покушало се са заштитом остатака локалитета на Виминацијуму, код Костолца и Медијани недалеко од Ниша који се налазе ван урбаног простора. Искуства овог начина презентације биће предмет расправе у даљем тексту.
На многобројним, изабраним примерима деловања европске службе заштите можемо видети радикалнија решења. Посебно се издвајају начини презентације античког локалитета у Хуру (Chur), у Швајцарској Питера Цумптора (Peter Zumthor), античког стадиона на тргу Џумаја (Dzhumaya Square) у Пловдиву, Херкуланеума (Herculanemum) код Напуља, Нароне у Виду, у Хрваској, римских кућа Диониса и Данаје у Зеугми, у Турској, експеримент презентације виле Романа дел Касале (Villa del casale) у пјаца Армерини (Piazza Armerina) на Сицилији... Међу изабраним примерима разликујемо оне код којих конструкција има само функцију заштите остатака античке архитектуре и оне код којих је заштитна конструкција објекат са музејском поставком. Ради лакшег разумевања и упоредне анализе са примерима из Србије, извршена је систематизација локалитета према положају (у градском језгру и ван урбаног простора), заштитних конструкција према типу структуре, као и шетних стаза према примењеном конструктивном систему и материјализацији примарне конструкције и завршне
облоге.
Циљ рада је да се анализом увиде предности и мане примењених заштитних конструкција и шетних стаза на античким локалитетима у домаћој и европској пракси заштите и да се установи да ли оне девастирају наслеђе или доприносе његовој презентацији., In Serbia, there are numerous archeological remains of the ancient architecture. A few of them are available for the viewings and open to visitors. Ancient sites are present both in urban areas, as well as in non residential areas outside of the towns and cities, and their protection and presentation is equally complicated in both cases. During the 20th century, the dominant way of the presentation of the architectural sites was “as found”, or the so called “remains” method.
In the Venice Charter from 1964., the concept of historical monument acquired a wider meaning that included cultural area. That made the presentation issue more complex, but at the same time opened new possibilities. In that context, in the modern residential areas that were built on the ancient remains of Singidunum (Belgrade), Sirmium (Sremska Mitrovica) and Naisus (Nis), there is a problem of presentation of the archeological sites due to the urbanisation and development of the cities, so that many ancient remains that had been previously resarched and conserved, are now berried. A relevant exaple of this phenomenon are ancient terme (baths) at the Students Square in Belgrade. At the beginning of the 21st century, a protective structure was erected above a part of the emperor’s palace. A similar approach was taken for the protection of remains in Viminacium and Mediana, that are located outside of urban areas. Experiences with such
presentations will be a subject of discussion futher on this paper.
Numerous selected examples from the European conservation and protection methods show more radical solutions. The sites that especially stand out are protectiv constructions on Peter Zumthor in Chur, in Switzerland, the ancient stadium on the squaer Dzhumaya in Plovdiv, archaeological park Herculaneum, archeological museo in Narona in Vid, in Croatia, Roman houses of Dionysus and Danae, in Zeugma, in Turky, experiment presentations villa Romana del Casale of Piazza Armerina in Sicily... Among the chosen examples, we can distinguish those where the construction only serves to protect the ancient remains, and those where the protective construction is also a museum exhbition. For the purpose of easier uderstanding and comparative analyses, the examples from Serbia are systematised by location (urban оr remote), by the type of protective constructions, as well as by the walking paths according to the building site and the realisation
of the primary construction and final protective layer.
The aim of this paper is to compare the advantages and disadvantages of various protective constructions and walking paths in the ancient sites in the local and European conservation practice, and to determine weather these practise devastate the heritage or contribute to its presentation.",
publisher = "Београд : Завод за заштиту споменика културе града Београда",
journal = "Културни предео : зборник радова",
title = "Заштитне конструкције у функцији презентације остатака античког наслеђа, Protective constructions for the use in the presentation of the ancient archeological remains",
pages = "116-127",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_raf_1385"
}
