@book{
author = "Виденовић, Александар",
year = "2017",
abstract = "Подручја попут брдско - планинског истока Србије су, у
условима радикалних измена друштвених концепција током
протекла два века, доживљавала честе развојне
дисконтинуитете, у логици поступања и дешавања у простору,
односно у формирању културе обликовања животне средине.
Мотиви за истраживање могућности ревитализације центара у
селима и специфичним руралним подручјима, налазе се у
покушају проналажења исправног развојног кода. Исти би
укључивао, са једне стране, њихове постојеће природне и
створене ресурсе и потенцијале, а са друге стране, матрицу
исправног просторног интервенисања у њима. Истраживање
представља испитивање могућности очувања наслеђених
амбијенталних вредности и традиционалних појавности и
обичаја у сеоским срединама, кроз уважавање и правилно
усмеравање уплива савремених урбанистичких, социолошких,
економских, демографских и других феномена, потреба и
појава у друштву.
У виду предмета – модела истраживања, третирано је
осам сеоских насеља у источној Србији, од којих је опсежна
анализа извршена на једном од њих - примарном, док су
преостала насеља као секундарни модели, третирани са
основним карактеристикама и потенцијалима у компаративном
поступку и свођењу релевантних резултата. Примарни модел,
анализиран је као репрезентативан представник истовремено
типичног и у многим аспектима посебног насеља. Друштвено –
економске и просторне условности, представљале су контекст за
анализу просторних промена, кроз низ дефинисаних
временских периода од аграрног, преко занатског до
индустијског друштва и данашњег времена транзиције. Уочене
су појавности у стамбеној, а посебно јавној архитектури
центара, као и њихов положај у ширем контексту, односно у
светлу формирања квалитетних туристичких кластера. Исти би
се осмишљавали на основама постојећих природних и антропогених ресурса и потенцијала у окружењу, али и на бази
предпоставке новог хијерархијског умрежавања насеља, са
новим центрима у руралним подручјима, независно од
постојећих административних подела и нелогичних
територијалних припадности.
Као и за друга подручја и насеља у њима, и за област
брдско - планинског истока Србије па и саме центре у селима,
постоје неактивирани програми адекватног деловања, који би
допринели бржем изласку из стагнације и кризе и ублажавању
дугогодишње депопулације и деаграризације. У мери
исправности почетних хипотеза, односно позитивно оцењених
постављених циљева истраживања, створиће се теоретски
оквири за предлагање принципа правилног приступања
будућем развоју и деловању у просторном планирању и
моделовању конкретних осетљивих руралних простора.
Осмишљеним стручним реаговањем у брдско –
планинским просторима Источне Србије, а посебно добро
препознатим и одабраним централним функционалним
тачкама у мрежама насеља, постигла би се одржива
ревитализација опустошених и дехуманизованих насеља.
Последично томе, активирали би се до сад неискоришћени
природни и створени ресурси, у гравитационим подручјима око
центара, на основама осмишљених организованих програма,
чиме би се појавила прилика за савремен и одржив развој
руралних средина и насеља у њима., Due to radical shifts of society concepts during the last two
centuries, areas such as the mountain region of Eastern Serbia have
frequently experienced developmental discontinuity from the aspect
of logic of spatial action and events, i.e. the formation of the culture
of environment shaping. The motivation for research into the
possibility of revitalization of centres in villages and specific rural
areas can be found in the attempts at identifying the correct
development code. The said code would include, on one hand, their
existing natural and artificial resources, and on the other hand, the
matrix of correct spatial intervention. This research represents the
examination of the possibility for preservation of inherited ambient
values and traditional manifestations of customs in rural
communities through respect and correct channelling of the
influences of contemporary urban, sociological, economic,
demographic and other phenomena, needs, and occurrences in the
society.
Within the scope of this paper- research model, we have
reviewed eight rural settlements in Eastern Serbia, with a
comprehensive analysis of one of them – the primary settlement,
while the remaining ones were treated as secondary models, and
their basic characteristics and potentials were used for comparison
purposes, as well as for the purposes of calculating relevant results.
The primary model was analysed as a characteristic representative of
the both typical and by many aspects specific settlement. The social,
economic and spatial circumstances provided a context for the
analysis of spatial changes during a sequence of defined historical
periods, from the agrarian, through craft-oriented, to industrial
society and the current transition era. We have highlighted the
characteristic phenomena in the architecture of centres as apartment
buildings, and especially as public facilities, as well as their position
in the wider context, i.e. in the light of formation of top-quality
tourism clusters. They would be based on the existing natural and anthropogenic resources and potentials in the community, as well as
on the new supposed hierarchical settlement network, with new
centres in rural areas, independent of the existing administrative
organization and illogical territorial affiliations.
As in the case of other areas and settlements situated in them,
inactive adequate action programmes focusing on the mountain
region of Eastern Serbia, and the villages centres themselves, do exist,
and they would be able to contribute to a faster exit from stagnation
and crisis, as well as to the alleviation of long-standing depopulation
and deagrarization. The theoretical framework for proposal of
principles of appropriate approach to future development and action
in spatial planning and modelling of specific sensitive rural spaces
will be developed in line with the degree of credibility of the starting
hypotheses, i.e. the positively assessed established research
objectives.
Well-formulated professional action in mountain regions of
eastern Serbia, especially in the form of properly identified and
selected central functional points in settlement networks, would
accomplish sustainable revitalization of deteriorated and
depopulated settlements. Consequently, we would witness the
activation of untapped natural and artificial resources in the
gravitation zones around centres, based on designed organized
programmes, which would, in turn, provide an opportunity for
modern and sustainable development of rural areas and settlements
located in them.",
publisher = "Београд : Архитектонски факултет Универзитета",
title = "Обнова центара у руралним подручјима - нови записи",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_raf_884"
}
