Arhitektura Novog dvora i Muzej kneza Pavla

Abstract

Otvoren 1935. godine, Muzej kneza Pavla u Beogradu, prestonici Kraljevine Jugoslavije, bio je reprezentativan nacionalni muzej u kome su bila izložena vrhunska ostvarenja jugoslovenske i evropske umetnosti i materijalne kulture nastale na domaćem tlu. Na taj način bilo je potrebno iskazati ono što je u diskursima međunarodne politike pokušao da ostvari knez-namesnik Pavle Karađorđević (1934-1941) — valjalo je, naime, ukazati na evropski karakter jugoslovenske države, kao i na želju da jugoslovenska nacija bude pridružena porodici civilizovanih evropskih naroda. Štaviše, bilo je nužno iskazati ideju da Jugoslavija, na baštini svojih prebogatih kulturnih korena i evropski značajnih savremenih dometa u kulturi i umetnosti, zauzima vodeću ulogu u konstelaciji sistema moći na Balkanskom poluostrvu i u Jugoistočnoj Evropi. Pored toga, kroz niz složenih kulturoloških mehanizama, Muzej kneza Pavla funkcionisao je i kao svojevrstan model personalne i kolektivne identifikacije, i kao takav bio je verovatno najznačajnija institucija kulture u Kraljevini Jugoslaviji. Konačno, Muzej je predstavljao idealno sredstvo da se, kroz ideološki narativ same postavke muzeja, kao i kroz njegovu arhitekturu i — što je naročito značajno — kroz njihovo uzajamno i simultano funkcionisanje, konstruiše poželjna istorija jugoslovenske države i nacije, koja bi potvrdila dominantne ideološke postavke jugoslovenstva iz doba Namesništva i, s druge strane, postavila državu i naciju u centar orbite civilizovanog sveta.