Muzeji Beograda i koncept suočavanja sa prošlošću

Abstract

"Mesta secanja", odnosno mesta prikazivanja i označavanja prošlosti, predstavljaju osnov oko koga se artikuliše kolektivno pamćenje i izgrađuju individualni i grupni identiteti. U njima se susreću brojni (ne retko čak i suprotstavljeni) diskursi koji reflektuju različite percepcije prošlih dogadjaja, ličnosti i pojava i čine sadržinu ideoloških narativa, okvire društvenih sistema vrednosti i političkog delovanja. U dugačkom nizu prepoznatljivih simbola, označenih terminom “mesta sećanja” (od istorijskih datuma, praznika, spomenika, znacajnih umetnickih dela, istorijskih i mitskih licnosti, do sportskih drustava, hrane, zabave, festivala...) muzeji predstavljaju ključne elemente “uprostoravanja” ideologija i političkih projekata. Upravo zbog toga analiza programskih koncepata muzeja predstavlja ključ za razumevanje načina na koji se odvija proces samodefinisanja društva. Analiza muzeja Beograda kao specifična studija slučaja, omogućava nam da istražimo različita tumačenja i vrednovanja istorijskog i kulturnog nasleđa, jugoslovenskog iskustva, ratnih i ustaničkih tradicija u Srbiji. U prilogu koji ćemo predstaviti, tragaćemo za načinima prepoznavanja i označavanja kulturno “drugih i drugačijih”, obeležavanja ideoloških ili političkih neprijatelja i glorifikovanja saveznika. Isticanjem simptomatičnog nepostojanja stalnih postavki najznačajnijih muzeja u Beogradu, ukazaćemo na istorijske kontroverze i neuspešne pokušaje njihovog rešavanja i razumevanja. Najzad, pokušaćemo da istražimo razloge zbog kojih su muzeji propustili priliku da izvrše značajniji uticaj na proces konstruisanja istorijskih predstava, prepoznavanje i promovisanje razlicitih tumačenja i afirmaciju dijaloga kao osnove izgradnje savremenog multikulturnog identiteta u današnjoj Srbiji.