Могу ли креативне економије да производе одржива решења? нека европска искуства

Abstract

На примеру три изведена пројекта, Риа 2000 у Билбаоу, Емшер парк у Рурској области и Гасометар град у Бечу, разматра се релација између креативних економија и одрживости. Иако се три пројекта у стручној јавности сагледавају пре свега као примери обнове у духу нових економија, па се у том смислу и воде расправе, у овом раду је полазиште другачије. Намера је да се пројекти погледају из другог угла и да се њихов однос према одрживости стави у средиште интересовања. Овакво опредељење аутора базирано је у ставу да две филозофије не само да имају додирне тачке, већ се по значајном броју питања преклапају или деле заједничке вредности и опредељења. Са таквим циљем у виду, у раду се дефинише сет критеријума одрживости и спроводи анализа три пројекта. Низ заључака потврђује полазни став, што пред урбанисте и планере ставља нова питања и доноси нове изазове истраживачима и свима онима који се физичким простором и одрживошћу баве.

Three urban redevelopment projects recently undertaken in Europe–Ria 2000 in Bilbao, Spain; Emscher Park in Germany; and Gasometer in Vienna, Austria, are presented and discussed in the paper. All three innovate on three independent levelsculture, economy and urban organization, and provide high quality places to assist their cities and regions to cope with a global competitive environment. All three were also designed to represent the best of the sustainable practice in Europe at the time. In the same time, the basic phylosophy of all three is deeply rooted in creative economies and elaborate their bacis principles. The paper explores their design solution in order to identify the points where creative industries and sustainability meet, and investigates if, and to what extent, they comply with the principles of sustainability. Urban design and physical space are in focus, while other areas are considered as long as they contribute to the design, or reflect a credo that architecture and urban design are among those that play a central role in building cities’ reputation and character. The author argues that all three materialized some of the basic principles of sustainability, by elaborating ideas of genius loci and the relationship between identity and locality. Emscher Park has been the most successful in demonstrating how the brownfield site and devastated area could be transformed into the cultural landscape. Ria 2000 brought in a new interpretation of balance between the man made and natural environments. Gasometer has been least successful, and rather its solutions go after the traditional redevelopment paradigm.