Development of Fruška Gora and some open questions of sustainability

Abstract

Future development of Fruška Gora triggers numerous questions from the domain of sustainability. The solutions defined in the spatial plan-PPPPN Fruška Gora 2022, can be carried out only on condition that the current course of spatial planning and space related decision making change, so that the respective procedures become more sensitive to the specific requirements of sustainability. Sustainability by itself affects the way planning is being performed, while the specifics of a concrete case, like the case explored in this paper, set up a particular input relevant for both the conceptual and methodological aspects of planning. The proposals of implementing the specific sustainability-based techniques along with the practical implications of their use throughout the planning process are examined in this paper. Normally, most of them are not part of a standard planning procedure, however, they become highly relevant in cases like Fruška Gora, or similar. A sequence of innovations and possible modifications of/within the existing paradigm proposed here include: the prevention techniques, carrying capacity assessment as it relates to the eco-balance, risk assessment, impact analysis, eco-sensitive zoning, GIS based monitoring, etc. Special attention is given to the issues of physical and environmental quality, as they relate to sustainability.

Будући развој подручја Фрушке Горе отвара низ питања из домена одрживости. Решења дефинисана У ППППН Фрушка Гора 2022 могу бити реализована само под условом да се у односу на текућу праксу просторног планирања и одлучивања учини квалитативан помак и формира образац планирања и одлучивања у сагласности са принципима и критеријумима одрживости. У овом раду разматрају се нека питања која се односе на промену филозофије планирања и планерске методологије. Аутор заступа став да у специфичним случајевима, као што је пример који се овде обрађује, планерски поступци морају бити одговарајуће трансформисани или у потпуности иновирани. Одрживост сама по себи мења начине рада а проблематика конкретног случаја, овде Фрушке Горе, захтева неке специфичности. У том смислу аутор даје предлоге за унапређење постојеће парадигме, укључујући технике које се односе на превенцију, спречавање узрока, вредновање капацитета средине, процену и предвиђање ризика, провере кроз импакт анализе, као и већ постојеће као што су ГИС заснован мониторинг или еколошко зонирање територије. У раду је посебна пажња посвећена квалитету животне средине као кључној одредници развоја Фрушке Горе па се и питање одрживости смешта, превасходно, у домен квалитета окружења а концептуални и методолошки помаци одговарајуће позиционирају и формулишу.