Опадање градова средње величине у Србији: да ли и како положај града у склопу државе утиче на ову појаву?

Abstract

Према последњем попису становништва из 2011. године преко 70% градских насеља у Србији је у опадању, односно са опадањем броја становника услед неповољних прилика у локалној привреди. Ово се први пут дешава у мирнодопској историји државе. Слично томе, први пут урбано опадање преовлађује и међу градовима средње величине у Србији. Како су они махом окружна средишта битна у мрежи насеља државе, поставља се питање функционисања целе Србије у просторном смислу. Проблем опадања средње великих градова није везан само за Србију, већ је више-мање присутан у целој Европи. Посебно је чест у источној, бившој социјалистичкој Европи. Иако су разлози опадања градова различити, и даље се наглашава опадања градова услед проблема у преструктуирању локалне индустрије као привредне окоснице града 20. века. Међутим, прва истраживања градова у опадању у Србији показују да и други чиниоци веома утичу на овај процес, укључујући удаљеност од главних градских средишта у Србији (Београд, Нови Сад, Ниш и Крагујевац), близину државне границе или положај на аутопуту као тренутно најважнијој инфраструктурној вези у оквиру државе. Сви они се могу подвести под питање да ли су градови добро умрежени у склопу простора Србије и непосредног окружења. Циљ рада је да провери да ли и како демографско стање градова средње величине у Србији који су и окружна средишта се односи према три напред истакнута просторна показатеља. Тиме се посредно говори колико су они „глобални“ или „не-глобални“, што се према најновијим теоријама глобализације сматра кључним по будућност градова. Сходно томе, главни допринос рада је да укаже који проблеми по питању умрежености градова у Србији су важни за планско решавање како би се што боље трасирао њихов будући развој.