Историјска матрица подунавских градова у Србији у намени развоја културног туризма: стање и могућности

Abstract

Река Дунав је због своје дужине и изразитог међународног карактера постала од скора значајан чинилац развоја културног туризма крстарењем у Србији. Првобитно су културни туристи, поред Београда и Новог Сада као културних средишта, походили искључиво важне тачке културне и природне баштине, попут Голубачке тврђаве или Ђердапске клисуре. Међу-тим, последњих година и остала подручја постају боље посећена. Овде су посебно значајна језгра малих и средњих градова са очуваном традиционалном матрицом улица, тргова и блокова. Сам положај ових градова на Дунаву није истоветан. Негде су градска језгра формирана уз реку, док су другде удаљенија. Поред тога, и карактер и старост језгара су разли-чити. Све ово условљава начине приступа, кретања и коришћења градских језгара од стране културних туриста. Због овога се рад усредсређује на упоредну анализу језгара подунавских градова мале и средње величине. Анализа је заснована на три главна критеријума која се односе на поло-жај језгра према реци, његов карактер и период настанка. Главни циљ овог истраживања је да на основу предложених критеријума одреде основни типове средишњих градских целина и у односу на њих препознају посебне могућности за даљи развој културног туризма у српском Подунављу.