Утицај новије вишепородичне станоградње на градски предео код војвођанских градова средње величине

Abstract

После застоја током бурних 1990-их година десио се нагли процват нове стамбене ви-шепородичне изградње у градовима средње величине у Србији. Овај нови развој почетком трећег миленијума није сличан ономе у време социјализма, пошто су улагачи сада приватници, а кључно мерило за улагање је профит. Сходно томе, начела пажљивог односа ка окружењу, поштована крајем социјалистичког раздобља, уступила су место тежњи да се изгради што више стамбеног простора у односу на капацитете парцеле. У оваквој ситуацији и локалне власти и урбанистичка струка су се нашли пред великим изазовом како сачувати елементе традиционалног градског предела кроз прави однос између његовог развоја и заштите. Садашње стање сведочи да се могу уочити и повољне и неповољне тенденције у овом процесу. Циљ овог рада је да их осветли на примеру вишепородичне станоградње од почетка постсоцијалистичке транзиције у случају шест градова средње величине у Војводини: Зрењанина, Кикинде, Панчева, Сомбора, Сремске Митровице и Суботице. Проучавање ће бити сужено на мапирање зграда у градском ткиву, а нарочито да ли се ова станоградња десила у старим језгрима изабраних градова и близу заштићених амбијенталних целина. Крајњи исход рада је давање препорука како да се процес постојеће стамбене изградње што боље усмерава уз поштовање затеченог историјског ткива.