Естетичка манипулација доживљајем, архитектонског простора - кроз анализу хришћанске сакралне архитектуре друге половине XX века

Abstract

Предочена дисертација је усмерена на истраживање архитектонскогпростора као вида комуникације. У тој комуникацији долази доинтензивног односа између простора и корисника. Стога,истраживање је фокусирано на доживљај архитектонског просторау процесу такве комуникације. Ако се пође од тога да јеархитектонски простор дефинисан низом аспеката, физичкиприсутних или само сугерисаних, ти аспекти представљају предметистраживања, као и перцептивна својства укупне архитектонскекомпозиције. То подразумева изучавање начина на које је могућеманипулисати елементима архитектонске форме и њиховимодносима, како би се утицало на опажање или начин коришћења одстране корисника.Други део истраживања усмерен је на архитектуру хришћанскихсакралних објеката друге половине XX века. Сакрална архитектураје позиција изражене двосмерне комуникације између корисника ипростора, те манипулације обликовањем и амбијенталношћу, зарадпостизања специфичног доживљаја простора и спиритуалногискуства. Обликовањем архитектонског простора гради секонтемплативан амбијент који исказује трансцендентно и„неизрециво“. Примери из датог периода дају увид у савременеинтерпетације сакралне архитектуре и нове начине обликовањаекспресивних сакралних простора.Циљ рада се огледа у испитивању начина на које архитектонскипростор утиче на корисника, и предвиђању усмеравања доживљајањегових сегмената или целине. Током истраживања, фокус сеставља на сакралну архитектуру, као полигон за испитивањеманипулације доживљајем простора. Предност се даје примеримаархитектонских објеката прочишћеног израза без применедекоративних елемената, те је циљ истраживања анализа иекспликација примене сведених архитектонских елемената каојединих инструмената којима се граде експресивни и/иликонтемплативни простори.

The present dissertation focuses on the research of architectural space asa form of communication. In this communication, an intense relationshipbetween the space and its user occurs. Therefore, the research is focusedon the experience of architectural space in the process of this type ofcommunication. If we start from the fact that architectural space isdefined by a range of aspects, physically present or only suggested, thoseaspects represent the subject of this research and the perceptualproperties of the overall architectural composition. That entails studyingthe ways in which one can manipulate the elements of the architecturalform and their relations, in order to influence the user’s perception orthe way they use the space.The second part of the research is focused on the architecture ofChristian sacral buildings from the second half of the XX century. Sacralarchitecture is a space of pronounced two-way communication betweenthe user and the space, and also of manipulation through design andambiance, in order to achieve a specific experience of the space and aspiritual experience. By shaping the architectural space, a contemplativeambiance that expresses the transcendent and the “ineffable” is built.Examples from the given period provide an insight into moderninterpretations of sacral architecture and the new ways of shapingexpressive sacral spaces.The study aims to examine the ways in which architectural space affectsthe user and to predict the direction of the experience of its segments orthe entire space. I In the research process, the focus is placed onsacral architecture, as a polygon for examining the manipulation of theexperience of space.. Preference is given to examples of architecturalobjects of polished expression without the application of decorativeelements, and the research aims to analyze and explain the application ofsubdued architectural elements as the only instruments used to buildexpressive and/or contemplative spaces.