Добро у планирању : модел вредносног расуђивања у пракси развоја града

Abstract

Главни циљ истраживања односи се на преиспитивање појма доброг и поновно враћањењеговој конститутивној улози у планирању. У раду се полази од тезе да је добро основпостојања планирања као етичке активности, односно да без веровања да планирање можедопринети бољем развоју града нестаје и потреба за планирањем. Имајући у виду значај доброгза планирање, очекује се да оно заузима и централну позицију у научној дебати о суштини иулози планирања у савременом контексту. Из тог убеђења израста изразит значај анализе исистематизације теоријске мисли као упоришта за формирање модела кроз метод систематичногпрегледа литературе.Верује се да диверзитет теоријских становишта може утицати на стварање нормативнеоснове за деловање у пракси и омогућити дефинисање аспеката који усмеравају вредноснорасуђивање о добром у пракси развоја града. Наведени елементи чине логичку поставку моделакоја се проверава на анализи конкретних студија случаја у Београду, како би се модел тестираои како би се разумели локално специфични услови. У складу са тим, главни очекивани резултатиистраживања су допринос теоријском знању и креирање модела вредносног расуђивања који усадејству могу допринети успостављању оквира за легитимност у доношењу одлука о развојуграда.Практична примена креираног модела је двојака. Са једне стране, концептуални моделтреба да допринесе очувању легитимности планирања и преиспитивању основе за дефинисањерегулаторног оквира, док са друге стране доприноси развоју нових метода у евалуацији процесаи продуката планирања. Истраживање треба да допринесе експертском расуђивању и да створивећу свест међу планерима и истраживачима о значају враћања добром, чиме би се дугорочнодопринело бољој општој позицији планера у друштву, али и ширем друштвеном разумевању

The main research goal is to reassess the notion of the good and to re-establish its constituentrole in planning. The starting hypothesis is that the good is the basis for the existence of planning as anethical activity, hence that, without believing that planning can contribute to better city development,the need for planning will disappear. Given the value of the good for planning, it is expected that, assuch, holds a central position in the scientific debate about the essence and the role of planning in thecontemporary context. From this conviction, the significance is given to the analysis of theoreticalthought as a foundation for model formation through a systematic literature review.It is believed that the diversity of theoretical standpoints could influence the creation of аnormative basis for action in practice and enable the definition of aspects that guide value judgmentabout the good in city development practice. These elements form the logical setup of the model, whichwill be applied in the analysis of specific case studies in Belgrade to test the model and to define locallyspecific conditions. Accordingly, the main expected result of the research is the contribution totheoretical knowledge and the creation of a value-based judgment model, hence establishing aframework for legitimacy in decision-making on city development.The practical application of the created model is twofold. On one hand, the conceptual modelshould contribute to maintain the legitimacy of planning and question the basis for defining theregulatory framework, while on the other hand, it should contribute to the development of newevaluation methods of planning processes and products. Research should contribute to expert reasoningand greater awareness among planners and researchers about the importance of the good, thuscontributing to a better overall position of planners in society and a broader social understanding.