Редефинисање простора улице - естетска и социјална вредност транспортне инфраструктуре

Abstract

Тежиште рада јесу транспортни инфраструктурни системи у зони града, као што су ауто-путеви, петље, интермодална чворишта, посебно из периода социјализма. Најчешће немају дефинисан значај, као ни третман наслеђа, а истовремено заузимају велике зоне града и важне су за његов даљи развој. Присутне су њихове трансформације и улоге у креирању свакодневице једног града – његових подељености, мобилности и социјалне кохезије, или формирања пејзажа искључиво економске вредности. Пример таквог система код нас јесте градски ауто-пут Е75 у старом делу Београда, посебно Мостарска петља и Аутокоманда. Рад разматра редефинисање простора ауто-пута у градском ткиву услед измештања саобраћаја изван града, посматрајући га између пејзажа и културног наслеђа. Kао чинилац урбаног пејзажа, oва врста инфраструктуре измениће своју функцију у контексту стратегија будућег развоја града, посебно у условима измењене категоризације ауто-пута. Питање идентитета простора данас, као и културних и историјских слојева које је ова инфраструктура обрисала, постаје актуелно. Теоријским приступом и историјским истраживањем градског простора ауто-пута Е75 од периода његовог планирања и изградње до данас, рад покушава да дефинише боље разумевање таквог система, посебно у контексту естетских пракси које утичу на урбани пејзаж. Остаје отворено питање ограничења интервенције на самим инфраструктурним системима, као и у зони уз њих, у новом редефинисаном систему и простору.

The focus of work is on transport infrastructure systems in the city zone, such as highways, loops, intermodal hubs, especially from the socialist period. It usually doesn’t have a defined significance, as well as the treatment of heritage, and at the same time it occupy large areas of the city and it is important for its further development. There are its transformations and roles in creating the everyday life of a city - its divisions, mobility and social cohesion or the formation of a landscape of exclusively economic value. An example of such a system in our country is the city highway E75 in the old part of Belgrade, especially parts of the city named Mostarska petlja and Autokomanda. The paper considers the redefinition of the highway space in the urban fabric due to the relocation of traffic outside the city, observing it between the landscape and the cultural heritage. As a factor of the urban landscape, this type of infrastructure will change its function in the context of strategies for the future development of the city, especially in the conditions of the changed categorization of highway. The question of the identity of space today, as well as the cultural and historical layers that this infrastructure has erased, is becoming topical. With a theoretical approach and historical research of the urban space of the E75 highway from the period of its planning and construction until today, the paper tries to define a better understanding of such a system, especially in the context of aesthetic practices that affect the urban landscape. The question of limiting the intervention on the infrastructure systems themselves, as well as in the zone next to them, in the new redefined system and space, remains open.