Токови архитектонског контекста: динамизација, фрагментација и дематеријализација

Abstract

Овај рад приказује интердисциплинарни оквир динамичких промена у контексту архитектонског стваралаштва, трансформацијe материјалности просторног искуства и новe потенцијалe архитектуре. Циљ истраживања је успостављање интердисциплинар- не теоријске платформе за разумевање савремених урбаних феномена кроз однос архи- тектуре и њених граничних поља – филозофије, естетике, културе и уметности. Рад истражује измештање архитектонског објекта из домена материјалних вредности у домен динамичких ефеката. Феномен флуидности је, у раду, основни концепт, заснован на константној променљивости услова градског живота и истражује се кроз питање сингуларности архитектонског објекта у изазовима асимилације са контекстом. Истраживање мапира и анализира кључне позиције које су утицале на трансформације визуелне културе и материјалних основа свакодневнице модерности.

The main idea of this research is to present the interdisciplinary framework of dynamic changes in the context of architecture, which transform material bases of spatial experience and open up new potentials for understanding and creation of architecture. Accordingly, the research aims to establish an interdisciplinary theoretical platform for understanding modern urban and cultural phenomena through parallels between architecture and its boundary fields - studies of culture, art, philosophy and aesthetics. In the context of global networking and mass consumption, the dematerialization of the aesthetic object and the affirmation of the aesthetic experience of space transforms an architectural object from the domain of material values to the dynamic effects that transmit a certain idea or message. The phenomenon of fluidity is the main concept, which in this paper defines the constant variability of the conditions of the urban and cultural context, which is exhibited through the dynamism, fragmentation and dematerialization of spatial experiences, characters and elements. The paper explores the issue of the singularity of the architectural object through the challenges of assimilation with the context of networking, pluralism, globalization, exchange, transgression and multiculturalism. This research is methodologically based on mapping of the positions that affected the transformations of visual culture and material bases of the everyday, urban experience of modernity. The research is based on deductive methods of analysis and synthesis of qualitative parameters that are found in the comparative reading of the conceptual aspects and dynamic meanings in the border fields of architecture.