Архитектурa токова: позиција aрхитектонске форме између креирања објекта и креирања порукe

Abstract

Oсновна идеја у овом раду је да се истражи разлика у позицији архитектонске форме између функционалистичког и популистичког гледишта, односно креирања објекта и креирања поруке, у контексту архитектуре 20. века. У овом раду истражује се како технолошком, инжењерском реториком, са једне, и популаризацијом комуникационих кодова архитектуре, са друге стране, архитектуру токова карактерише дисперзија утемељених формалних карактеристика и промена од објективног, универзалног израза функције кретања, до субјективног, релационог искуства популаризованог формалног израза. Функционалистичко и популистичко становиште се у раду истражују у односу на аспекте токова, где се са једне стране кретање, брзина и мобилност, као конститутиви модерности, манифестују у тектонским, конструктивним вредностима архитектонске форме, а, са друге стране, манифестују превласт знакова комерцијалне комуникације у архитектури.

The main idea of this paper is to research the differences in the position of architectural form between functionalist and populist postulates, between creating the object and creating the message in the architectural context of XX century. Accordingly, this paper is focused on researching the changes in previous qualities of architectural form in the technocratic, engineering rhetoric principles and the popularization of communicational codes in architecture. Therefore, the architecture of flows is characterized by the dispersion of architectural formal characteristics and changes from the objective, universal expression of movement as a function to the dynamic subjective, relational experience of architectural form. Additionally, both functionalist and populistic views are researched in relation to the aspects and notions of flows with the aim of theoretical positions comparative analyzes. This paper is focused on the aspects of flows such as movement, mobility and speed, manifested in tectonic, structural values of architectural form in modernism and their changes into the populist tools for commercial communication in architectural form in postmodern context.