Novi horizonti : komunikološki aspekti infrastrukture sporta

Abstract

NOVI HORIZONTI, smeštajući tematiku u širi kontekst od uobičajenog razumevanja pojmova, predstavljaju zapravo kritički osvrt na veoma izražen diskontinuitet načina razumevanja građene sredine, pa i njene osnovne konstitucije i realizacije u celini. Preciznije, radi se o objektima sporta i njihovom umrežavanju, odnosno formiranju infrastrukture fizičke kulture, u meri i na način kako tu problematiku naš socijalni ambijent percipira u okvirima svog bića i svog vremena. Ova vrsta organizovanog prostora, kako smo definisali arhitekturu, po navedenom diskontinuitetu svog osmišljavanja i nastajanja svakako nije izuzetak. Moglo bi se reći da je tako u svim tematskim područjima, ako se setimo ranije terminologije uobičajene u nastavi na Arhitektonskom fakultetu, počevši od stanovanja, preko obrazovanja i zdravstvenih ustanova, pa do saobraćaja i energetike. U svim navedenim oblastima lako je uočiti plime i oseke, periode intenzivnih i značajnih ulaganja i građenja, kao i ona druga vremena – nebrige i zaborava.