Читање интердисциплинарних трансгресија динамичких појмова и значења у архитектонском дискурсу – феномен флуидности

Abstract

Позиционирајући архитектонски дискурс у контекст језика и културе, овај рад приказује истраживање интердисциплинарних трансгресија динамичких појмова и значења, којима се мења разумевање, промишљање и стварање архитектуре. Основна тема истраживања је феномен флуидности у архитектури, који се истражује кроз интердисциплинарни оквир терминологије и појмовних аспеката у теоријама кроз које се манифестује (у граничним пољима архитектуре - култури, уметности, филозофији и естетици), затим у историјском, хронолошком развоју архитектонске мисли од 17. до 20. века и савременој архитектонској теорији и пракси. Феномен флуидности се такође методолошки посматра као студија случаја за приказ аутентичног истраживачког модела који повезује теорију и праксу архитектуре, кроз анализу, синтезу и систематизацију појмова, значења, аспеката и просторних манифестација, кроз које се архитектура чита као текст културе и препознају кључна места промена у архитектонској мисли и стваралаштву. Истраживачки методолошки модел обухвата четири основна дела: 1. читање 2. разумевање 3. промишљање и 4. стварање. Полазећи од препознавања аспеката флуидности у савременом контексту (1), анализирамо историјски ток интердисциплинарног, хронолошког развоја предметног феномена (2), отелотворења његових значења у архитектонском простору (3), на крају систематизујући принципе и поступке кроз које се изражава у савременој архитектонској пракси (4). Резултате овог истраживања и основни теоријско-практични допринос представља појмовник флуидности у архитектури, којим се систематизују могући преводи појмова у просторне аспекте и динамичке квалитете архитектонског простора. На тај начин се показује веза између терминологије, којом се манифестује феномен флудиности у теоријском дискурсу архитектуре и архитектонског стваралаштва, којим се флуидност практично операционализује.