Реконструкција објекта Музеја на археолошком налазишту Медијана у Нишу [Похвала]

Abstract

Адаптација унутрашњег простора зграде Музеја, оцртава однос данашњег система вредности према историјском наслеђу. Успостављају се две просторне равни и то: раван меморије и раван садашњости које су, свака на свој начин, оличене физичким структурама. Раван меморије је археолошки налаз Медијане са свим својим морфолошким и споменичким особеностима. Она предстравља референтну раван на коју се наслања или односи раван садашњости. Раван садашњости су зграда Музеја на Медијани као и новопредложено решење унутрашње галерије, приступног степеништа и осталих елемената који ``служе`` презентацији археолошког налаза. Поменуте равни су преклопљене а ипак независне, истичући једна другу својим различитим морфологијама; раван меморије својим разуђеним а раван садашњости својим поједностављеним, ортогоналним облицима. Коришћењем главне особености, овде претежно употребљеног материјала – стакла, односно, његове провидности, унутрашњој поставци Музеја је додата трећа димензија сагледавања налаза као и неких детаља из углова који до сада нису могли бити сагледани. Описани поступак, заправо, производи двоструко дејство; најпре су то трасе кретања посетилаца које су, захваљујући материјализацији, заправо де-материјализоване па основни садржај – налаз, остаје као истакнути материјални оквир у амбијенту Медијане. Друго, нова структура``лебди`` изнад тла а не покрива га тако да је могуће сагледавање простора директно испод посматрача и то са одређене дистанце што даје ``дубину`` углу посматрања, односно својеврсну ``трећу димензију`` стварајући утисак боравка у самом споменичком простору.