Култура и рекреација: афирмација културног наслеђа у архитектонском дискурсу
Culture and leisure: affirmation of cultural heritage in the architectural discourse
Апстракт
Акценат на савремени угао препознавања посебних вредности простора историјског кон текста намеће савремени начин односа према истом у циљу њиховог успешног очувања, одржавања и афирмације у условима данашњице. Ослањајући се на дефиницију културног наслеђа као скупа ресурса посебних вредности прошлости заједнице из савремене тачке гледишта, рад полази од претпоставке да се вредности културног добра чувају фигуришући као активни системи данашњице. Архитектура, као област и делатност која на креативан начин сагледава и повезује пасивну и активну компоненту простора, у овом истраживању препозната је као носилац њиховог усаглашавања код простора културног добра у условима које диктира савремени контекст. Историјска компонента простора културног добра вуче сет особина из савременог угла пре познат као вредности. Чулност, естетичност и неодређеност као опште особине простора историјског контекста, и траг и карактер прошлости као особине везане за културалне спе цифичности појединачних простор...а наслеђа, архитектонски дискурс тумачи кроз феномен доживљаја. Он као активна компонента везе простора и корисника, отвара потенцијале коришћења, оживљавања и повезивања историјског места са другим просторно-функцио налним компонентама града. Тумачењем културне компоненте као наслеђене вредности и културе као саставног дела живота, остварује се веза између пасивне и активне стране историјског и савременог простора. Ослањајући се на теорије које активности и садржаје културе смештају у област рекреације, третирање простора наслеђа отвара нови креативни потенцијал њиховог осавремењивања и трансформације кроз повезивање са областима ре креације и туризма. Рад се базира на релацијама теоријских упоришта, које анализом појмова доживљаја исто ријског контекста и рекреативног доживљаја, постављају могућу базу повезивања исто ријских места, рекреације и туризма путем архитектонских метода.
The emphasis on the modern way of recognizing the special values of historical context area imposes a modern way of relating to the same, in order of their successful conservation, maintenance and affirmation in the today’s’ conditions. Relying on the definition of cultural heritage as a set of resources with specific values of community’s past from the contemporary point of view, the work starts from the premise of keeping the value of cultural property by their participating as active systems today. Architecture, as well as field and activity which connects the passive and the active component of space in a creative way, in this research has been recognized as the holder of their compliance in the areas of cultural property under the conditions dictated by the contemporary context. From the modern point of view, the historical component of cultural heritage spaces brings a set of performances recognized as values. Sensuality, aesthetics and vagueness as the general characteristics of... the area of the historical context, and character of their past as properties related to the cultural specificities of individual space heritage, architectural discourse interpreted by the phenomenon of experience. Experience as an active component of the connection of area and the user opens up the potential of use, revival and connecting of the historic place with other spatial and functional components of the city. Interpretation of cultural component as inherited value and culture as an integral part of life, makes the connection between passive and active side of historical and contemporary space. Relying on the theory that the activities and facilities of culture classified in the area of recreation, treatment of heritage spaces opens new creative potential of modernization and transformation through connection with the areas of recreation and tourism. The work is based on theoretical grounds which analyze concepts of the historical context experience and recreational experience, and give possible base of connecting historical places, recreation and tourism through the architectural methods.
Кључне речи:
историјска вредност / доживљај / рекреација / архитектура слободног времена / historical value / experience / recreation / architecture of leisure timeИзвор:
Културно добро данас - вредност и значење: зборник радова / Завод за заштиту споменика културе града Београда, VIII конференција, Београд, 2017, 122-132Издавач:
- Београд : Завод за заштиту споменика културе града Београда
Финансирање / пројекти:
- Завод за заштиту споменика културе града Београда Установа културе од националног значаја
Институција/група
Arhitektonski fakultetTY - CONF AU - Зорић, Ана AU - Јерковић, Бојана AU - Рајковић, Игор PY - 2017 UR - https://raf.arh.bg.ac.rs/handle/123456789/1557 AB - Акценат на савремени угао препознавања посебних вредности простора историјског кон текста намеће савремени начин односа према истом у циљу њиховог успешног очувања, одржавања и афирмације у условима данашњице. Ослањајући се на дефиницију културног наслеђа као скупа ресурса посебних вредности прошлости заједнице из савремене тачке гледишта, рад полази од претпоставке да се вредности културног добра чувају фигуришући као активни системи данашњице. Архитектура, као област и делатност која на креативан начин сагледава и повезује пасивну и активну компоненту простора, у овом истраживању препозната је као носилац њиховог усаглашавања код простора културног добра у условима које диктира савремени контекст. Историјска компонента простора културног добра вуче сет особина из савременог угла пре познат као вредности. Чулност, естетичност и неодређеност као опште особине простора историјског контекста, и траг и карактер прошлости као особине везане за културалне спе цифичности појединачних простора наслеђа, архитектонски дискурс тумачи кроз феномен доживљаја. Он као активна компонента везе простора и корисника, отвара потенцијале коришћења, оживљавања и повезивања историјског места са другим просторно-функцио налним компонентама града. Тумачењем културне компоненте као наслеђене вредности и културе као саставног дела живота, остварује се веза између пасивне и активне стране историјског и савременог простора. Ослањајући се на теорије које активности и садржаје културе смештају у област рекреације, третирање простора наслеђа отвара нови креативни потенцијал њиховог осавремењивања и трансформације кроз повезивање са областима ре креације и туризма. Рад се базира на релацијама теоријских упоришта, које анализом појмова доживљаја исто ријског контекста и рекреативног доживљаја, постављају могућу базу повезивања исто ријских места, рекреације и туризма путем архитектонских метода. AB - The emphasis on the modern way of recognizing the special values of historical context area imposes a modern way of relating to the same, in order of their successful conservation, maintenance and affirmation in the today’s’ conditions. Relying on the definition of cultural heritage as a set of resources with specific values of community’s past from the contemporary point of view, the work starts from the premise of keeping the value of cultural property by their participating as active systems today. Architecture, as well as field and activity which connects the passive and the active component of space in a creative way, in this research has been recognized as the holder of their compliance in the areas of cultural property under the conditions dictated by the contemporary context. From the modern point of view, the historical component of cultural heritage spaces brings a set of performances recognized as values. Sensuality, aesthetics and vagueness as the general characteristics of the area of the historical context, and character of their past as properties related to the cultural specificities of individual space heritage, architectural discourse interpreted by the phenomenon of experience. Experience as an active component of the connection of area and the user opens up the potential of use, revival and connecting of the historic place with other spatial and functional components of the city. Interpretation of cultural component as inherited value and culture as an integral part of life, makes the connection between passive and active side of historical and contemporary space. Relying on the theory that the activities and facilities of culture classified in the area of recreation, treatment of heritage spaces opens new creative potential of modernization and transformation through connection with the areas of recreation and tourism. The work is based on theoretical grounds which analyze concepts of the historical context experience and recreational experience, and give possible base of connecting historical places, recreation and tourism through the architectural methods. PB - Београд : Завод за заштиту споменика културе града Београда C3 - Културно добро данас - вредност и значење: зборник радова / Завод за заштиту споменика културе града Београда, VIII конференција, Београд T1 - Култура и рекреација: афирмација културног наслеђа у архитектонском дискурсу T1 - Culture and leisure: affirmation of cultural heritage in the architectural discourse SP - 122 EP - 132 UR - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_raf_1557 ER -
@conference{ author = "Зорић, Ана and Јерковић, Бојана and Рајковић, Игор", year = "2017", abstract = "Акценат на савремени угао препознавања посебних вредности простора историјског кон текста намеће савремени начин односа према истом у циљу њиховог успешног очувања, одржавања и афирмације у условима данашњице. Ослањајући се на дефиницију културног наслеђа као скупа ресурса посебних вредности прошлости заједнице из савремене тачке гледишта, рад полази од претпоставке да се вредности културног добра чувају фигуришући као активни системи данашњице. Архитектура, као област и делатност која на креативан начин сагледава и повезује пасивну и активну компоненту простора, у овом истраживању препозната је као носилац њиховог усаглашавања код простора културног добра у условима које диктира савремени контекст. Историјска компонента простора културног добра вуче сет особина из савременог угла пре познат као вредности. Чулност, естетичност и неодређеност као опште особине простора историјског контекста, и траг и карактер прошлости као особине везане за културалне спе цифичности појединачних простора наслеђа, архитектонски дискурс тумачи кроз феномен доживљаја. Он као активна компонента везе простора и корисника, отвара потенцијале коришћења, оживљавања и повезивања историјског места са другим просторно-функцио налним компонентама града. Тумачењем културне компоненте као наслеђене вредности и културе као саставног дела живота, остварује се веза између пасивне и активне стране историјског и савременог простора. Ослањајући се на теорије које активности и садржаје културе смештају у област рекреације, третирање простора наслеђа отвара нови креативни потенцијал њиховог осавремењивања и трансформације кроз повезивање са областима ре креације и туризма. Рад се базира на релацијама теоријских упоришта, које анализом појмова доживљаја исто ријског контекста и рекреативног доживљаја, постављају могућу базу повезивања исто ријских места, рекреације и туризма путем архитектонских метода., The emphasis on the modern way of recognizing the special values of historical context area imposes a modern way of relating to the same, in order of their successful conservation, maintenance and affirmation in the today’s’ conditions. Relying on the definition of cultural heritage as a set of resources with specific values of community’s past from the contemporary point of view, the work starts from the premise of keeping the value of cultural property by their participating as active systems today. Architecture, as well as field and activity which connects the passive and the active component of space in a creative way, in this research has been recognized as the holder of their compliance in the areas of cultural property under the conditions dictated by the contemporary context. From the modern point of view, the historical component of cultural heritage spaces brings a set of performances recognized as values. Sensuality, aesthetics and vagueness as the general characteristics of the area of the historical context, and character of their past as properties related to the cultural specificities of individual space heritage, architectural discourse interpreted by the phenomenon of experience. Experience as an active component of the connection of area and the user opens up the potential of use, revival and connecting of the historic place with other spatial and functional components of the city. Interpretation of cultural component as inherited value and culture as an integral part of life, makes the connection between passive and active side of historical and contemporary space. Relying on the theory that the activities and facilities of culture classified in the area of recreation, treatment of heritage spaces opens new creative potential of modernization and transformation through connection with the areas of recreation and tourism. The work is based on theoretical grounds which analyze concepts of the historical context experience and recreational experience, and give possible base of connecting historical places, recreation and tourism through the architectural methods.", publisher = "Београд : Завод за заштиту споменика културе града Београда", journal = "Културно добро данас - вредност и значење: зборник радова / Завод за заштиту споменика културе града Београда, VIII конференција, Београд", title = "Култура и рекреација: афирмација културног наслеђа у архитектонском дискурсу, Culture and leisure: affirmation of cultural heritage in the architectural discourse", pages = "122-132", url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_raf_1557" }
Зорић, А., Јерковић, Б.,& Рајковић, И.. (2017). Култура и рекреација: афирмација културног наслеђа у архитектонском дискурсу. in Културно добро данас - вредност и значење: зборник радова / Завод за заштиту споменика културе града Београда, VIII конференција, Београд Београд : Завод за заштиту споменика културе града Београда., 122-132. https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_raf_1557
Зорић А, Јерковић Б, Рајковић И. Култура и рекреација: афирмација културног наслеђа у архитектонском дискурсу. in Културно добро данас - вредност и значење: зборник радова / Завод за заштиту споменика културе града Београда, VIII конференција, Београд. 2017;:122-132. https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_raf_1557 .
Зорић, Ана, Јерковић, Бојана, Рајковић, Игор, "Култура и рекреација: афирмација културног наслеђа у архитектонском дискурсу" in Културно добро данас - вредност и значење: зборник радова / Завод за заштиту споменика културе града Београда, VIII конференција, Београд (2017):122-132, https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_raf_1557 .