Negativan uticaj bezbednosnih aspekata nacionalne legislative na efektivno/efikasno korišćenje bespilotnih letelica/sistema u arhitekturi/urbanizmu

Abstract

Mnoge zemlje širom sveta ubrzano usvajaju sopstvene – nacionalne zakonske okvire vezane za upravljanje i upotrebu bespilotnih letelica/sistema (tj. pripadajuće regulatorne i kontrolne mehanizme) i pokušavaju da ih kontinuirano unapredjuju, kako bi na vreme bile sprečene raznovrsne neovlašćene i bezbednosno opasne aktivnosti najrazličitije prirode (izmedju ostalog, i one na socio-psihološkom planu) i to blagovremenim identifikovanjem što većeg broja potencijalno ugroženih strana. Aktuelno predmetno srpsko zakonodavstvo generalno je uskladjeno sa onim u EU i nastalo je kombinovanjem direktiva EASA-e i DCV-a, kako bi se zadovoljili i nacionalni zahtevi. Striktnost u njihovom sprovodjenju, uključujući i različite vidove bezbednosnih ograničenja (zakonodavne i birokratske prirode), posebno kada su aktivnosti bespilotnih letelica/sistema planirane u centralnim gradskim zonama ili uslovno zabranjenim zonama za letenje, prepoznati su u ovom radu kao glavni faktori koji negativno utiču na efektivnost i efikasnost njihovog korišćenja u arhitekturi/urbanizmu – dovodeći, čak, u pitanje i realizaciju tih aktivnosti (zbog izuzetno „osetljivih”, složenih i dugotrajnih procedura autorizacije letova, kao i propratnih zahteva administrativne prirode). Glavni cilj istraživanja je identifikovanje onih bezbednosnih aspekata delovanja regulatornih i kontrolnih mehanizama koji negativno utiču na sveukupno efektivno/efikasno korišćenje bespilotnih letelica/sistema u domenu arhitektonsko-urbanističke prakse, sa posebnim osvrtom na uticaj tih mehanizama na razmatrane pre-letačke, letačke i post-letačke aktivnosti. Da bi navedeno bilo i realizovano na naučnoj osnovi, definisana je odgovarajuća istraživačka metodologija: postavljeni su kriterijumi valorizacije, istraženo relevantno nacionalno zakonodavstvo sa predmetnog aspekta i precizno identifikovani problemi bezbednosne prirode. Potom je izvršena njihova kategorizacija da bi, najzad, rezultati istraživanja bili medjusobno ukrštani, diskutovani i, posledično, definisani naučno-održivi zaključci.