Miloutine Borissavliévitch and his scientific aesthetics of architecture

Abstract

Ова докторска дисертација представља допринос проучавању и истраживању естетике и теорије архитектуре. Окосницу рада чини научна естетика архитектуре коју је засновао и конципирао српски архитекта и естетичар Милутин Борисављевић у другој деценији XX века. Милутин Борисављевић је био архитекта, теоретичар, критичар, естетичар архитектуре и научник који се бавио изучавањем оптичко- физиолошких феномена, за собом је оставио богату заоставштину која броји преко сто тридесет изведених грађевина, око сто неизведених пројеката, цртежа и скица, осамнаест објављених књига, близу сто седамдесет научних радова, и више десетина критичких текстова публикованих у српским и француским новинама, зборницима и часописима. Главни разлог за настанак ове докторске дисертације налази се у чињеници да је богато и разноврсно стваралаштво Милутина Борисављевића до данас остало неистражена област. О Милутину Борисављевићу и његовој научној естетици архитектуре није написана ниједна свеобухватна научна студија. Његов пројектантски рад делимично је био предмет анализа појединих аутора у виду кратких студијских текстова, међутим нико није у целости истражио Борисављевићев теоријски концепт научне естетике архитектуре. Иако ј е в ише и страживача истицало важност и значај који припадају Милутину Борисављевићу у светским аналима естетике, у својој локалној средини тај велики допринос естетици архитектуре је заборављен. Често можемо iv наићи на констатације да Борисављевићев рад у области естетике представља нешто драгоцено и веома значајно, по чему цео свет памти његово име, али нигде не можемо наћи објашњење шта заиста представља научна естетика архитектуре? Каква је то област или врста естетике? И који су то проблеми којима се ова естетика бави? На ова кључна и многа друга питања настоји да одговори ова докторска дисертација.

This PhD thesis represents further contribution to the study and research of aesthetics and theory of architecture. The framework of this PhD thesis is scientific aesthetics of architecture established and conceived by Milutin Borisavljevic, Serbian architect and esthetician, during second decade of 20th century. Milutin Borisavljevic, who was an architect, theorist, critic, esthetician of architecture and scientist which studied optical and physiological phenomena, left behind rich legacy consisted of more than one hundred thirty buildings, close to one hundred unrealized projects, drawings, sketches, twenty published books, over one hundred seventy scientific papers and dozens of critics published in Serbian and French newspapers, collections and magazines. The main reason for creation of this PhD lies in the fact that fullness and variety of Milutin Borisavljevic creative work to this date have remained unexplored area. No comprehensive scientific study has been written about Milutin Borisavljevic and his scientific aesthetics of architecture. His work in architectural design was partially subject of analysis of some authors in the form of short study texts, however, no one fully explored his theoretical concept of scientific aesthetics of architecture. Although several researchers emphasized global significance and importance of Milutin Borisavljevic`s work in the field of aesthetics, in the local environment, his great contribution to the aesthetics of architecture has been forgotten and not fully recognized. vi Often we come across a statement that Borisavljevic`s aesthetics theory is something valuable and very important which makes the whole world remembers his name, but nowhere is to be found what the scientific aesthetics of architecture exactly is. What kind of area is this or what kind of aesthetics? What problems fall in the area of the aesthetics in question? On this key questions and many others this PhD thesis strives to answer.