Principles of integrative urban design in the process of urban regeneration

Abstract

This work researches the possibilities of urban design process for integration of different interests and values in urban regeneration. This process is characterized by multiple interrelated dimensions: subjective-imaginative, communicative-social, interdisciplinary and technical-technological. Communicative-social dimension poses a question of usage the other ones in overcoming barriers for open communication; that is crucial for value integration in the process of urban regeneration. The main hypothesis is that multidimensional process of urban design can enable greater possibility for the integration. This is essential for affirmation of cultural-historic ambiental values as well as for creating new ones in devastated urban areas without valuable heritage. The subject of the research is a process of urban design through exploring its nature, phases, elements and techniques in line with sustainable urban regeneration. Urban design will be explored as a process that integrates spatial-physical; technical-technological; economic; social and environmental dimension in urban regeneration. The subject of the research will be seen and discussed as a field in which is possible to integrate horizontal and vertical values. This integration defines global and local identity of urban regeneration. The main problem is affirmation and definition of ambiental values in the process of urban design. Ambiental values are the subject of urban regeneration. On theoretical level the problem is researched in relation with two dominant paradigms of urban decision making: instrumental-rational and collaborative. In wider, philosophical context, the problem is in the field of heuristic and questioning the existence of universal values. In this position problem is in integration of parallel presence of legitimate rationalities and subjective images of realities. On practical level the problem is related to the research of dominant discipline for urban regeneration in between urban planning and urban design. This is supported by contradictory processes of globalization as well as with the importance of affirmation and creation of local and global identity. The leading research questions are: Is it possible to integrate instrumental-rational and collaborative paradigm in the process of affirmation and creation ambiental values? What is a dominant discipline that should enable this kind of integration, developing multidimensional identity of space? The relevancy of the questions is in the fact that network society brings new relation between local and global identity that is risky, usually frustrated and unstable. The hypothesis is that the core of the problem is in the barriers for Habermas’s open communication and communicative action. This hypothesis defines the thesis of the research: Urban design as a process can create conditions for open communication building up creative and artistic milieu by defining the dynamic model of the process. Therefore, the main hypothesis is: Urban design as a process realizes higher level of integration and greater quality of urban regeneration. Higher level of integration is possible to achieve by building up creative milieu as an instrument of communicative action. In line with this, I believe that it is possible to define a model of urban design process that will integrate different types of rationalities into a ‘New Unity’.

Истраживање се односи на испитивање могућности процесног урбаног дизајна да оствари интеграцију различитих интереса и вредности у одрживој урбаној регенерацији. Процесни урбани дизајн је окарактерисан различитим међузависним димензијама: субјективно-имагинативном, социјално-комуникативном, интердисциплинарном и техничко-технолошком. Социјално комуникативна димензија отвара питање могућности употребе његових осталих димензија за превазилажење препрека у отвореној комуникацији, значајној за интеграцију вредности и интереса у процесу урбане регенерације. Моја основна претпоставка је да вишедимензионални процес урбаног дизајна може остварити већу вероватноћу консензуса између различитих актера и интересних страна у урбаној регенерацији. То се нарочито односи на афирмацију постојећих културно-историјски вредних урбаних целина као и на креирању нових амбијенталних вредности у девастираним урбаним целинама без изразитог културно-историјског значаја. Предмет истраживања је процес урбаног дизајна кроз испитивање његове природе, фаза, елемената и техника, који су функцији одрживе урбане регенерације. Урбани дизајн ћу истраживати као процес који интегрише просторно-физичку, техничко- технолошку, економску, социолошку и енвајорменталну димензију урбане регенерације. На тај начин предмет истраживања ће бити разматран као поље у којем се остварује хоризонтална и вертикална интеграција вредности. Управо ова вредносна интеграција опредељује и дефинише глобални и локални идентитет урбане регенерације. У раду ћу доминантно бавити проблемом афирмације и дефинисања амбијенталних вредности у процесу урбаног дизајна. Амбијенталне вредности у истраживању представљају предмет урбане регенерације На теоријском нивоу проблем се разматра у односу на две доминантне парадигме у урбаном одлучивању: рационалну и колаборативну. На ширем, филозофском нивоу, проблем је у пољу хеуристике и односи се на релативизацију постојања универзалне рационалности, самим тим и вредности. У овој позицији проблем препознајем у интеграцији паралелно присутних, легитимних типова субјективизације реалности, односно индивидуалних слика света и субјективизације просторно вредних чиниоца урбаног простора. На прагматском нивоу проблем се односи на истраживање доминантне дисциплине која се бави урбаном регенерацијом на релацији урбаног планирања и дизајна. Оно је оправдано противуречним процесима глобализације као и значају афирмације и креирања локалног и глобалног идентитета.