Application of environmental art practices in architectural design of everyday spaces

Abstract

From a theoretical standpoint, this is an interdisciplinary doctoral thesis, combining contemporary design practices with their phenomenological interpretation using the notion of atmosphere of a space. The theme of the dissertation is a definition of the concept of architectural atmosphere, its theoretical interpretation through research of environmental art practice and its analysis through the study of everyday spaces in the designs of architect Vasilije Milunović. The main research objective is to establish a practical relationship between the practices of environmental art and architectural design, in order to open architectural design practice towards critical and research potentials of interdisciplinary and hybrid practices in artistic creation. The usefulness of the established relations is reflected in the possibility of interdisciplinary exchange of research tactics and techniques, as well as through the possibility of improvement of design practice through broadening of the area and of the media of research and work. The operational goal of the research, in terms of architectural work, is to point out the usefulness of studying a wide range of human behavior in everyday life, from what is known as performing the everyday, through rituals and routines, to forms of performance. The assumption is that architecture is considered a structural system of symbols in complex communicational and phenomenological constructs, as well as a multimedia textual phenomenon, which takes place in time intervals of constituting the individual and collective everyday. The general methodological theoretical position of this research is predominantly phenomenological (hermeneutic and interpretative), through which the research is conducted as qualitative interpretative research. Qualitative research assumes the involvement of researchers in the problem and the subject of research. In this case, the relevant position is the dual role of the author: as chronicler and actors of the event, which is a specific role and thus appropriate for qualitative research. The first part of the study sets a theoretical framework, followed by an analysis of the relevant concepts of architectural theory, the theory of environmental art and theory of everyday life. The final chapter of the theoretical study outlines the implications for the possibility of analyzing the ambiance of the quotidian. The second part of the thesis is conceived as qualitative research, consisting of four case studies in which previously proposed hypotheses are tested in real conditions. The concluding paragraphs are an overview of the research results obtained...

Докторска теза теоријски се позиционира у пољу трансдициплинарног истраживања савремених пројектантских пракси и њихових феноменолошких интерпретација кроз појам амбијента. Тема дисертације је одређење појма архитектонског амбијента, његова теоријска поставка кроз истраживање пракси амбијенталних уметности и његова анализа кроз студију простора свакодневице у пројектима архитекте Василија Милуновића. Основни циљ истраживања је успостављање практичних релација између пракси амбијенталних уметности и архитектонског пројектовања, како би се архитектонске пројектантске праксе отвориле према критичко–истраживачким потенцијалима интердисциплинарних и хибридних пракси у уметничком стваралаштву. Корисност успостављене релације сагледава се кроз могућност интердисциплинарне размене истраживачких тактика и техника, као и кроз могућност унапређења пројектантске праксе кроз проширивање подручја и медија истраживања и деловања. Оперативни циљ дисертације је да се у оквирима архитектонског деловања укаже на корисност проучавања широког спектра људског понашања у свакодневном животу, од онога што називамо извођењем свакодневице, преко ритуала и рутина, до облика културалног извођења и перформанса. Претпоставка је да се архитектура сагледава као структура система знакова у сложеним комуникацијским и феноменолошким конструктима, као вишемедијска текстуална појавност која се одиграва у временским интервалима конституисања индивидуалне и колективне свакодневице. Општа методолошка теоријска позиција овог истраживања је доминантно феноменолошка (херменеутичка и интерпретативна), у оквиру које се истраживање спроводи као квалитативно интерпретативно истраживање. Квалитативна истраживања претпостављају укљученост истраживача у проблем и предмет истраживања, у овом случају релевантна је позиција двоструке улоге аутора као хроничара и актера догађаја, што је чини специфичном и на тај начин примереном квалитативним истраживањима. У првом делу истраживања постављен је теоријски оквир рада, анализирани су референтни концепти архитектонске теорије, теорије амбијенталних уметности и теорије свакодневице, у закључној глави теоријског истраживања износе се импликације за могућност анализе амбијената свакодневице. Други део дисертације је конципиран као квалитативно истраживање које се састоји из четири студије случаја у којима се претходно постављене тезе испитују у конкретним условима. На основу резултата истраживања, формирају се закључни ставови...