Баухаус и његова рефлексија на формирање уметничких пракси на екс-југословенским културним просторима

Abstract

У склопу маркирања 100 година од оснивања Баухауса, једне од водећих и најутицајнијих модернистичких школа, који је упркос кратком периоду деловања (1919- 1933) својим образовним системом уткао пут ка новим уметничким, теоријским и друштвеним топонимима. Школа настаје у периоду након катастрофа Првог светског рата који је обележен перманентним сукобима и конфиликтима у Европи и свету. Предмет овог рада везан је за групу студената Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца (од 1929. год. Краљевина Југославија), који су у периоду између 1924. и 1932. год. студирали архитектуру, текстилни дизајн, фотографију и ликовне уметности на немачком Баухаусу. Образовање на Баухаусу, политички тренутак, као и рад у различитим престижним архитектонским бироима или индивидуалне дизајнерске праксе били су од изузетне важности за формирање идеолошких оквира стваралаштва југословенских баухаусоваца. Циљ истраживања је да се кроз естетичко читање уметничких пракси и сажети приказ друштвено-историјског контекста, у односу на појединачне случајеве југословенских студената, одредe културолошке и социјалне позиције њиховог уметничког стваралаштва. Другим речима, текст који следи усмерен је на приказивање сложених односа између, с једне стране, индивидуалних поетика југословенских студената на Баухаусу и, с друге стране, историјског тренутка у коме су деловали на самом Баухаусу и након школовања. За метод рада је карактеристично деловање унутар граница постојећих извора и тумачења, у оквиру којих је конципирано истраживање ове теме.

Marking the 100th anniversary of the founding of Bauhaus, one of the leading and most in uential modernist art schools, which, despite its short period of activity (1919-1933), paved the way for the new artistic, theoretical and social toponyms through its educational system, this text collects and exposes the specic and complex echoes created by designers, artists and architects from the Yugoslav cultural areas. The subject of this paper is related to a group of students from the Kingdom of Serbs, Croats and Slovenians (from 1929, the Kingdom of Yugoslavia) who studied architecture, textile design, photography and the ne arts at the Bauhaus in the period 1924-1932. Education at the Bauhaus, political context, as well as work in various prestigious architectural bureaus or individual design practices were of utmost importance in forming the ideological frameworks of the Yugoslav Bauhaus students’ production. In other words, the text seeks to illustrate the complex relationships between the individual poetics of the Yugoslav students at the Bauhaus and the historical moment in which they acted. The aim of the research is to determine the cultural and social positions of their work through relating the aesthetic reading of artistic practices, concise review of the socio-historical context and individual cases of Yugoslav students. The research methodology is framed by the existing sources and interpretations. Keywords: Bauhaus, Yugoslav students, Kingdom of Yugoslavia, modernism, architectural and artistic education, aesthetic reading