Analiza prilagođenosti obrazaca urbane strukture klimatskim promenama: primer nacrta plana detalne regulacije "Ada Ciganlija"

Abstract

Prilagoñavanje klimatskim promenama podrazumeva konkretne mere koje redukuju ranjivost na uticaje klimatskih promena što u slučaju oblasti urbanističkog planiranja podrazumeva utvrñivanje okvira za novu i postojeću izgradnju koji će razviti otpornost naselja na ekstremne uticaje. Za sistem planiranja u Srbiji je karakteristično da se neposredni okvir za izgradnju definiše na nivou plana detaljne regulacije. U opštem smislu, utvrñivanju mera za redukovanje ranjivosti nekog područja prethodi razvoj smernica aktivnosti prilagoñavanja, karakterističnih za dugoročno planiranje, koje zavise od sposobnosti predviñanja opasnosti i sagledavanja mogućih posledica. Metodološki posmatrano, planiranje mora krenuti od identifikacije problema i na osnovu njih utvrñivanju prioriteta. Za razliku od dugoročnih, kratkoročni planovi zahtevaju pristup zasnovan na razumevanju i redukovanju ranjivosti što podrazumeva detaljnu analizu i razumevanje neposrednog konteksta. Suština je u dijagnostifikovanju osetljivih mesta koja predstavljaju rizik ugrožavanja neke značajne aktivnosti, načina života ili resursa, na osnovu kojih se donose konkretne mere i utvrñuje okvir za izgradnju. U ovom radu će se istraživati na koji način postojeći urbanistički planovi kreiraju obrasce urbane strukture otporne na klimatske promene. Težište je na analizi načina na koji su mere prilagoñenosti uključene u planove, a ne na analizi načina formiranja obrazaca urbane strukture. Cilj je ukazivanje na mogućnost uključivanja teme klimatskih promena u urbanističke planove kao i unapreñenje postojećeg načina urbanističkog planiranja radi stvaranja obrazaca urbane strukture otpornijih na klimatske promene. Istraživanje će biti sprovedeno na primeru Nacrta plana detaljne regulacije "Ada Ciganlija".