Inovativni pristupi u edukaciji arhitekata u funkciji zaštite životne sredine u gradovima

Abstract

При осавремењивању стручног приступа урбаном феномену, у едукацији архитеката указала се потреба да се град не посматра искључиво кроз обрасце физичке структуре, већ кроз призму активности, корисника- актера али и просторних и природних ресурса. Захваљујући дугогодишњем раду и несебичном ангажману проф. др Наде Лазаревић Бајец на Архитектонском факултету у Београду, на курсу под називом Урбана структура, студенти се од 1989. године уводе у детаљну анализу начина на који се урбани обрасци под различитим условима производе и користе. Животна средина се на овом курсу посматра као компромис становника града и природних и стечених услова, где се покушавају задовољити конфликтни интереси и циљеви различитих учесника, појединаца и група: становника, инвеститора, стручњака, управе, политике итд. У последње три године, студенти се на предмету Урбана структура упућују на уочавање значајних проблема у контексту измењених еколошких фактора - климатских промена, те на изналажење креативних решења за адаптацију урбане структуре новонасталим променама у ширем контексту - животној средини. Посебна вредност овог курса јесте иновативни, проблемски орјентисан рад студената, где се на специфичном задатом терену успостављају предлози и правила за одвијање активности и за употребу земљишта, без примене готових рецептура и преписаних решења.