Show simple item record

dc.creatorIgnjatović, Aleksandar
dc.date.accessioned2020-06-08T09:12:39Z
dc.date.available2020-06-08T09:12:39Z
dc.date.issued2007
dc.identifier.isbn978-953-260-049-0
dc.identifier.urihttp://raf.arh.bg.ac.rs/handle/123456789/807
dc.description.abstractU procesu konstituisanja srpskog nacionalnog identiteta, kao i ideologije srpskog nacionalizma nakon jugoslovenskog "oslobođenja i ujedinjenja" 1918. godine, posebno su bile značajne različite konstrukcije istorijskih tradicija - kako u domenu pisane, tako i materijalne i vizuelne kulture. U okviru njih specifično mesto zauzima arhitektura srpskih pravoslavnih crkava koje su se podizale na "oslobođenim" teritorijama, prateći širenje institucionalnih mehanizama nove države. Arhitektonski identitet ovih građevina (odnosno izbor tzv. srpsko-vizantijskog stila, mesto i lokacija građenja, formalna razlika u odnosu na dotadašnje pravoslavne crkve itd.) legitimisao je poželjnu viziju srpske nacionalne istorije i kulture, i bio je deo zamašnog korpusa ideologije srpskog nacionalizma. Ideološka naracija i istorijska sudbina tih crkava (politički rituali njihovog podizanja, medijska prezentacija, docnija rušenja, a često i ponovno građenje) rečito svedoče o jednom naročitom sistemu vrednosti. On se može čitati kao legitiman deo korpusa one ideologije koja je 1918. godinu videla kao početak dominacije nad drugim etnijama, prostorima i istorijama. U centriranju srpske nacionalne kulture, poželjnih istorijskih narativa, kao i demonstriranju političke moći srbijanskih elita, uloga ovih crkvenih građevina bila je nemerljiva; štaviše, one su po pravilu građene uz stacionarna sedišta vojske, tako da je sadejstvo ovih kulturnih formacija funkcionisalo kao svojevrsan ideološki inženjering. Budući da se može tvrditi da je ideologiju srpskog nacionalnog identiteta nakon 1918. godine utvrđivala politika kulturnog (pre)označavanja čitavog jugoslovenskog prostora, uloga ovih novopodignutih arhitektonskih spomenika u procesima stvaranja tradicije i utvrđivanja političke kulture ne sme biti zanemarena. Posmatranje arhitekture isključivo kroz estetske probleme i pitanja stila ne samo da je istorijski deplasirano, već i politički neodgovorno. To je posebno važno za sadašnje uspostavljanje građanskog poverenja i demokratskog poretka, kada svest o ulozi vizuelne i materijalne kulture u građenju istorijskog sećanja i njegovom uticaju na oblikovanje političkog diskursa mora biti prepoznata i jasno locirana.sr
dc.language.isosrsr
dc.publisherZagreb : Disputsr
dc.rightsclosedAccesssr
dc.sourceKulturna sjećanja : 1918 : povijesni lomovi i svladavanje prošlosti
dc.subjectYugoslavia
dc.subjectNational Identity
dc.subjectSerbo-Byzantine Style
dc.subjectSerbian Orthodox Church
dc.subjectNationalism
dc.subjectImperialism
dc.titleVizija identiteta i model kulture: Srpske pravoslavne crkve izvan granica Srbije 1918-1941sr
dc.typebookPartsr
dc.rights.licenseARRsr
dcterms.abstractИгњатовић, Aлександар; Визија идентитета и модел културе: Српске православне цркве изван граница Србије 1918-1941, Култура сјећања: 1918. Повијесни ломови и савладавање прошлости, Тихомир Ципек, Оливера Милосављевић (уредници); Диспут, Загреб, 2007, стр. 167-191.; Визија идентитета и модел културе: Српске православне цркве изван граница Србије 1918-1941, Култура сјећања: 1918. Повијесни ломови и савладавање прошлости, Тихомир Ципек, Оливера Милосављевић (уредници); Диспут, Загреб, 2007, стр. 167-191.;
dc.citation.spage167
dc.citation.epage190
dc.type.versionpublishedVersionsr


Files in this item

Thumbnail

This item appears in the following Collection(s)

Show simple item record