Settlements in mountainous areas: between global trends, needs and real opportunities of development

Abstract

Spatial planning, architecture, sustainability of plans and strategies, the availability of services and even the development of infrastructure can not be a guarantee for the sustainable development of a settlement. These aspects can not stop demographic movements on the village-city relation, nor have they ever been able to do so through history. But a crucial role and place in all of this has a policy which represents the cohesion factor to a large extent and can influence the creation of a favorable business environment, advancing any further development processes. The relevance of the existence of a clear and reasoned development policy should be reflected primarily in the provision of adequate living conditions of the remaining population in that area where in a certain way can also stimulate part of the population that does not have a pronounced tendency to migration. The adoption of new socio-economic trends and patterns has triggered a whole series of changes at a wider social level. Settlements in the mountainous areas, that most often belong to the category of the least developed, as a consequence of global trends are characterized as spaces of special natural, in some cases created, values and their future is, accordingly, most often related to tourism. By analyzing the development plans and strategies, the impression is that all settlements belonging to this category should base their economic potential on the development factors of tourism activity. The question arises as to whether something is so realistic in practice and, above all, necessary. The research seeks to point out some modalities and examine the possibilities of revitalization of settlements in mountainous areas, bearing in mind the large number of these settlements in the Republic of Serbia.

Просторно уређење, архитектура, постојаност планова и стратегија, доступност услуга па чак и развијеност инфраструктуре не могу бити гарант одрживог развоја неког насеља. Наведени аспекти не могу зауставити демо- графска померања на релацији село-град, нити су кроз историју икада то и мог- ли. Међутим пресудну улогу и место у свему томе има политика која као ко- хезиони фактор у доброј мери може утицати на стварање позитивног посло- вног амбијента, унапређујући неке даље развојне процесе. Релевантност по- стојања јасне и утемељене политике развоја треба да се огледа пре свега у обезбеђивању адекватних услова живота преосталом становништву на овим просторима где се на одређени начин може подстаћи останак оног дела ста- новништва које нема изражену миграциону тенденцију. Усвајање нових друштвено-економских трендова и образаца покренуло је читав низ промена на ширем друштвеном нивоу. Насеља у брдско-планин- ским подручјима која најчешће припадају категорији најнеразвијенијих, као последица глобалних трендова окарактерисана су као простори од посебних природних, у неким случајевима и створених, вредности а њихова будућност се у складу с тиме најчешће везује за туризам. Анализом развојних планова и стратегија стиче се утисак као да би сва насеља која припадају овој категорији требала свој привредни потенцијал базирати на развојним чиниоцима турис- тичких активности. Поставља се питање да ли је нешто тако у пракси реално оствариво а пре свега и неопходно. Истраживање настоји да укаже на неке мо- далитете и испитивање могућности евентуалне ревитализације брдско-пла- нинских насеља, имајућу у виду велики број ових насеља у Републици Србији.