Законски оквир изградње задружних домова и однос државе према селу у постсоцијалистичком контексту

Abstract

Рeзиме: Задружни домови представљају прве вишенаменске објекте на селу, грађене према типским пројектима. У начелу су грађени за потребе функ- ционисања земљорадничких сељачких задруга репрезентујући у том сми- слу спремност државе да се заузме за општи социјалистички преображај села. У изворном контексту изградња домова била је законски регулисана Првим петогодишњим планом у Југославији, чиме су имали значајну улогу у планској изградњи села. О значају њихове изградње треба напоменути да су у послератном периоду чинили основне задатке у раду струковних удружења и бројних архитектонско-грађевинских секција широм југосло- венских република. Промена друштвеног и државног уређења крајем 20. века утицала је да домови временом постану споменици социјалистичке културе на селу. У постсоцијалистичком контексту, већина сеоских насеља у Србији је у про- цесу демографског одумирања, а задружни домови представљају руине у сеоским центрима од којих се веома мали број њих користи или је адапти- ран у неку другу сврху. Истраживање анализира могућност ревитализације задружних домо- ва на начин да читав процес буде регулисан одређеним законским оквиром као што је била пракса када су грађени. Улога државе у том смислу кретала би се у оквирима координисања и контролисаног спровођења планом де- финисаних начела. Циљ такве политике значио би ревитализацију према савременим друштвеним потребама и укључивање домова у актуелне при- вредне и друштвено-културне токове.