Градско баштованство као елемент утицаја на локалну микроклиму: могућности развоја различитих типова башти у српским градовима

Abstract

Упркос чињеници да се урбанистички концепт озелењавања градова и градског баштованства појављује још од 19. века, последњих година, са брзом урбанизацијом и смањењем доступног пољопривредног земљишта као њеном последицом, ова тема постаје све значајнија у светској теорији и пракси. Она се осетно удаљила од ранијег сагледавања баштованства као простог приступа храни ради преживљавања сиромашних слојева у граду. Данас се лако уочава вишеструки значај градског баштованства кроз различите аспекте живота у граду. Ово је за последицу имало повећање броја башта у градовима широм света, а нарочито у развијеним државама, где су оне привукле „поборникеˮ из свих друштвених група. Начини увођења и уређења башта у градовима су све бројнији и са све сложенијим обележјима и утицајима, сходно различитим окружењима. Тако се развој типологије башта у градовима и везе дате типологије са положајем у граду јављају као незаобилазан чинилац схватања њихових позитивних утицаја. Један од тих утицаја је управо утицај на микроклиму окружења баште, који је обично везан за градско стамбено ткиво, чиме се додатно истиче значај башта. Развој башта у већим српским градовима је на самом зачетку. Постојећи покушаји афирмисања и стварања оваквих башта су више плод ентузијазма него исход организоване акције или политике. Предност је што се овако могу искористити сазнања из других делова света. Због тога ће рад преиспитати могућности развоја различитих типова башта у српским градовима на основу богатог иностраног искуства. Као посебан циљ намеће се разматрање појединих типова башта у односу на елементе микроклиме. Шира намера рада је да се укаже на предности организованог развоја башта у српским градовима у циљу њихове примене, а то су: омогућавања јефтине и здраве исхране становништва, сигурнијег приступа храни, као и дружења и рекреације становништва.