Концепт паметног града као одговор на климатске промене

Abstract

Данашњи градови, као места највеће концентрације становништва и социоекономског развоја, представљају и највеће емитере гасова са ефектом стаклене баште (GHG) који утичу на климатске промене. Многобројни савремени урбанистички концепти током последње две деценије су формирани на принципима енергетске ефикасности, еколошки паметних градова, ниско-карбонских (low-carbon), карбон-неутралних, са нула емисијом CO2 (zero-carbon) свеприсутних еколошких одрживих градова (ubiquitous-eco). Сви ови концепти се заснивају на идејама обезбеђивања високог квалитета живота у градовима за становништво, запослене и посетиоце, са веома ниским или незнатним утицајима на животно окружење, као и на употреби информационо-комуникационих технологија (ИКТ) у планирању ових градова, њиховом развоју, управљању и у свакодневној подршци различитим активностима. Концепт паметног града (smart city) подразумева постојање свих ових предуслова у циљу формирања ефикасног, животног и одрживог града. У раду ће бити преиспитан концепт паметног града у односу на климатске промене, као и могућност примене оваквог концепта у планирању градова у Србији. Примена концепта паметног града ће бити анализирана провером седам кључних аспеката „паметног приступаˮ: савремене дигиталне инфраструктуре (отворене, али сигурне), којој грађани могу да приступе кад год се укаже потреба, „паметног управљањаˮ ‒ где су грађани увек у првом плану и којим се руководи транспарентно, „паметнеˮ изграђене физичке структуре, „паметнеˮ мобилности, животног окружења, технологије и грађана.