„Више/мање“ породично становање у Србији: Где је средина?

Abstract

Од почетка транзиције у Србији делује као да се типологија у оквиру станоградње у српским градовима сузила на два преовлађујућа вида станоградње: вишепородичног становања у виду компактног блока у градском језгру и (једно)породичног становања у виду блокова слободно стојеће изградње на ободу града. Ово су крајности по свим урбанистичким показатељима. Стога се оправдано поставља питање: „Где је нестала средина“? Значај овог питања може се додатно нагласити ако се види да је законодавна основа постављена. Тачније, у Правилнику о општим правилима за парцелацију, регулацију и изградњу уређен скуп правила везаних за тзв. „становање средњих густина“. На овај начин увиђа се раскорак између прописаног и примењеног. Уочени раскорак је у исто време и изазов за истраживање. Предложеним истраживањем три одабрана примера из Европе указаће се на предности и могућности станоградње која је „у средини“.