Problematika višeporodičnog stanovanja u selima

Abstract

Stanovanje u selima podrazumeva izraženu individualnost i egzistiranje manjih zajednica na (u zavisnosti od tipa sela) nekad većem, a nekad manjem prostoru. Takvu zajednicu obično predstavlja uža ili šira porodica ili zadruga. Kako je stanovanje u selima neposredno povezano sa radom i to najčešće poljoprivredom, organizacija prostora na dvorištu seoskog življa suštinski se razlikuje od funkcionalnih karakteristika urbanog stanovanja. U našim selima su tokom posleratnih decenija nicali višespratni stambeni objekti, namenjeni uglavnom uslužnom nepoljoprivrednom stanovništvu. kako po osnovnim pojavnim i vizuelnim manifestacijama, tako i po funkcionalnim karakteristikama, ovi se objekti, uključujući i njihove korisnike, ovi se objekti nisu nikad uklopili u sliku sela i navike i običaje života u sredinama u kojima su gradjeni. Činjenica da je mešovito (poluagrarno) stanovništvo u selima Srbije počelo da preovladjuje, kao i da će se ti procesi radikalizovati u budućnosti, ukazuje na neodgovarajući pristup izgradnji stambenog prostora za stanovništvo čije je bavljenje poljoprivredom sekundarno, ali po pravilu uvek prisutno u funkciji dopune sredstava za život. Otudjenost i malodušnost, pa i nezadovoljstvo neprilagodjenim načinom stanovanja na selu, koje se vremenom stvara kod stanara u višeporodičnim stambenim zgradama, predstavlja dobar razlog da se obezbedjivanju stambenog prostora za službeničko stanovništvo sela ubuduće prilazi na promišljeniji način.