Приказ основних података о документу
Прилог обележавању 125 година од рођења академика Александра Дерокa (1894–1988)
dc.creator | Ротер Благојевић, Мирјана З. | |
dc.date.accessioned | 2021-01-25T10:25:28Z | |
dc.date.available | 2021-01-25T10:25:28Z | |
dc.date.issued | 2019 | |
dc.identifier.issn | 0354-6640 | |
dc.identifier.issn | 2620-1720 | |
dc.identifier.uri | https://raf.arh.bg.ac.rs/handle/123456789/1134 | |
dc.description.abstract | Рад садржи општи преглед живота и рада академика Александра Дерока (1894–1988), једне од најзначајнијих научних и уметничких личности 20. века у Србији. На основу расположиве литературе и обимне заоставштине која се чува у Архиву Српске академије наука и уметности (САНУ) и другим институцијама, кроз сажети приказ се сагледава његов изузетно богат професионални рад у различитим областима – истраживањима и заштити културне баштине, универзитетској настави, градитељској делатности и уметности. Указује се на континуитет који је остварен у домену проучавања старина и истраживању остатака средњовековних манастира и утврђених градова, као и традиционалног народног градитељства, што је непосредно утицало на његов педагошки рад и архитектонско стваралаштво, чинећи их јединственом целином. Вишедеценијски рад на Архитектонском одсеку Техничког факултета у Београду, касније Архитектонском факултету, који је започео на предмету Византијска и стара српска архитектура, а касније наставио кроз предмет Народна архитектура, чине га настављачем дела Михаила Валтровића, Драгутина Милутиновића и Петра Поповића на пољу изучавања градитељског наслеђа и наставе из ове области у Србији. Његов ангажман у оквиру Српске академије науке и уметности, од 1955. године, резултирао је значајним истраживањима и публикацијама које су и данас један од најдрагоценијих доприноса истраживању средњовековног монументалног, али и традиционалног народног градитељства. Његова архитектонска дела подигнута у Београду, али и по целој земљи – цркве, јавне и стамбене зграде, спомен обележја и друга здања, сведоче о Дероковом доприносу српској архитектури и особеној ауторској личности која им је кроз промишљање традиције утискивала властити печат. Из тог разлога, циљ овог рада је да се још једном укаже на значај деловања Дерока у српској научној и уметничкој јавности, као и да се подстакну даља детаљнија истраживања и проучавања, како би се што продубљеније и објективније валоризовала његова улога и значај за националну архитектуру савременог доба. | sr |
dc.language.iso | sr | sr |
dc.publisher | Музеј науке и технике | sr |
dc.rights | openAccess | sr |
dc.source | PHLOGISTON / ФЛОГИСТОН | sr |
dc.subject | Дероко | sr |
dc.subject | Настава архитектуре | sr |
dc.subject | Наслеђе | sr |
dc.subject | Традиција | sr |
dc.subject | Заштита | sr |
dc.subject | Градитељство | sr |
dc.title | Прилог обележавању 125 година од рођења академика Александра Дерокa (1894–1988) | sr |
dc.type | article | sr |
dc.rights.license | ARR | sr |
dcterms.abstract | Roter Blagojević, Mirjana Z.; Prilog obeležavanju 125 godina od rođenja akademika Aleksandra Deroka (1894–1988); | |
dc.citation.issue | 27 | |
dc.citation.spage | 185 | |
dc.citation.epage | 202 | |
dc.citation.rank | M52 | |
dc.identifier.fulltext | https://raf.arh.bg.ac.rs/bitstream/id/3904/bitstream_3904.pdf | |
dc.identifier.rcub | https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_raf_1134 | |
dc.type.version | publishedVersion | sr |