Од артефакта до ефекта: Развој флуидности архитектонског простора

Abstract

Основна идеја овог рада је да прикаже развој флуидности у архитектури кроз хроно логију промена критеријума архитектонског простора од статичних до динамичких ас пеката и промена вредности од објективног до (интер)субјективног и комуникационог просторног искуства у архитектури. У контексту глобализације и информационе, техно лошке условљености, динамике савременог живота и употребе простора, вредности ар хитектуре померају се ка променљивим, флуидним квалитетима који афирмишу токове, кретања, догађаје и ефекте наспрам статичне формалне целине. Флуидност архитектон ског простора у овом раду се истражује у односу на препознавање промена у савреме ној архитектури: губитак дисциплинарних граница, дисперзију граница унутрашњости и спољашњости архитектонског простора, губитак сингуларности објекта у односу на услове контекста и асимилацију карактера појединачних елемената у флуидни карактер целине. У овом раду се приказују развој и контекстуални корени наведених савремених феномена у историји и теорији архитектуре са циљем препознавања потенцијала инстру ментализације флуидности у архитектури.

The main idea of this paper is to present the development of fluidity in architecture throughout chro nology of changes in architectural criteria from static to dynamic aspects and values transformation from objective to (inter)subjective, communicational spatial experience in architecture. In the context of globali zation and informational, technological conditionality in contemporary living dynamics and spatial appro priation, architectural values are shifting trough variable, fluid qualities affirming flows, mobility, events and effects dominating over static formal whole. Accordingly, research of the fluidity of architectural space in this paper is based on hypotheses: of loss of disciplinary boundaries and dispersion of inner and outer space boundaries, loss of object singularity in terms of contextual conditions and assimilation of particular character into the fluid character of the whole. Therefore, the aim of this paper is to present development and contextual roots of these contemporary phenomena in history and theory of architecture with the aim of recognizing potentials of instrumentalization the fluidity in architectural design.