dc.description.abstract | Синтетизујући научни приступ и практичну – наставну потребу у оквиру архитектонске проблематике, аутори овом публикацијом доприносе новом сагледавању затечених природних и створених вредности у просторима које третирају, односно указују на потребу њихове поновне афирмације. Уочава се тежња аутора, да овим рукописом на нов начин осветле и актуелизују богато наслеђе и вредности вернакуларне архитектуре у Србији, односно укажу на проблем и потребу њеног транспоновања и коришћења у савременој пракси и у модерном смислу.
Приређена материја може се карактерисати као приказ научно – наставних иницијатива и активности, односно презентација методологије наставе и карактера њеног извођења од стране аутора, која су добрим делом заснована на актуелним потребама друштва у погледу планирања и осмишљавања нових садржаја, затим на истраживачком поступку у погледу потреба локалних средина и људи, и коначно на интерактивном односу са студентима са којима су имали прилику да кроз наставу сарађују.
Ова монографија на пријемчив начин, како студентима и колегама у науци и струци, тако и ширем кругу потенционалних читалаца, разоткрива филозофију размишљања аутора у оквиру глобалне теме коју негују у настави на Мастер студијама архитектуре. Изложена материја је веома употребљива и релевантна студија, приказ осмишљавања наставих процеса и креативних тематских истраживања у науци. Осветљене теме у просторима руралног карактера, недовољно су истражена област архитектуре и урбанизма, а као стратешки важна компонента и потенцијал за развој друштва Србије у савременим околностима, постају изузетно актуелне и незаобилазне. | sr |