Јавна уметност и јавни простор и јавни град

Abstract

Овај рад се бави релацијама које се у савременим градовима, у савременом урбаном животу, успостављају између две велике и важне друштвене праксе: уметности и урбанизма. Иако би на први поглед могло изгледати да ове две праксе природно сарађују, то ипак није тако. Постоје многе отежавајуће околности које доводе до тога да ове две праксе отежано сарађују, те да се реализују потпуно независно и одвојено, као што то и јесте у њиховој природи. Међутим, у случајевима када се та сарадња оствари, често долази до значајних унапређења, како у естетској и семантичкој слици града, тако и у јавној друштвеној сфери. Ако јавна уметност омогућује да се град остварује и перцепира као уметничко ремек-дело l'oeuvre, она мора бити партиципативна у најширем могућем смислу. Партиципација и колаборација морају бити активне, са омогућеним најширим спектром стејкхолдера у свим фазама реализације јавне уметности: планирање, дизајн, имплементација и одржавање. У циљу постизања одрживије праксе креирања места (place-making), ексклузивна позиција уметника бива употпуњена грађанским „правом на град“ – које се остварује као право на учешће у креирању јавних простора који генеришу значење и поштовање урбаног окружења. Уочено је да уметност, да би била истински јавна уметност и имала јак утицај на јавну сферу, мора обухватати јавност, бити прихваћена од стране јавности, а заједничко културно искуство мора бити препознатљиво. У том погледу, учешће јавности се показује као нужност за производњу партиципативне уметности у којој је публика директно укључена у креативни процес, са могућношћу учешћа као посматрач, ко-едитор и/или чак као ко-аутор процеса. Тако, начин на који је јавна уметност перципирана, креирана и изведена рефлектује локалне ставове друштвеног и културног развоја, који може имати утицај на доприносе пракси креирања места.