Флексибилност као аспект флуидности границе: Интимни однос корисника и отвореног јавног простора

Abstract

Флуидност границе, са аспекта флексибилности, манифестује се кроз динамички доживљај архитектонских и амбијенталних вредности простора у току кретања. Флексибилност границе наглашена је сукобима који се дешавају када се два простора боре за исту контуру, а испољена је кроз степен интимности који диктира ограничења која одређују хијерархију приватности простора. Циљ рада представља испитивање интимног односа корисника и простора кроз анализу флексибилности границе отвореног јавног простора града у складу са савременим ритмом живота у урбаном контексту. Посебан фокус је на преиспитивању релације између токова културе, друштвених потреба и промена ритма животу у савременом добу, као и њихове рефлексије на активности у оквиру отвореног јавног простора. Трансформација стила живота кроз време остварује утицај на флексибилност граница и доживљајне вредности отворених јавних простора, као и смену активности у оквиру простора. Овај став се преиспитује кроз студију случаја стамбеног насеља на београдском приобаљу пројектованог под утицајем идеологије социјализма. Тежиште истраживања је на испитивању доживљајних искуства савременог корисника некадашњих простора заједнице као производа друштвено-политичких образаца времена у којем су изграђени.

Boundary fluidity, from the aspect of flexibility, is manifested through the dynamic experience of architectural and ambient values of space during movement. Boundary flexibility is emphasized by conflicts that occur when two areas are fighting for the same contour and are demonstrated through a degree of familiarity, which dictates the limitations that determine the hierarchy of space privacy. The aim of this paper is to examine the intimate relationship between the users and space, through the analysis of boundary flexibility of the city’s open public spaces in accordance with the contemporary rhythms of life in the urban context. Special focus is on the study of the relationships between the flows of culture, social needs and changes to the life rhythm in the contemporary age, as well as their reflections on activities in the open public space. The transformation of lifestyle over time impacts the boundaries flexibility and the perceptual value of open public spaces, as well as change of activities within space. This stance is being examined through a case study on a residential settlement on the Belgrade’s riverside, designed through the influence of the ideology of socialism. The focus of this research is on examining the perceptual experiences of the modern user of former community spaces as a by-product of the socio-political patterns of the time in which they were built. The transformation of everyday life also leads to changes in the way the community space is used, as designed architectural values are reflected and scattered. The loss of community values, promoted by the ideology of socialism through an active relationship among users, has contributed to the devastation of the designed identity of these spaces. The contemporary age with its new types of time consumption has contributed to the development of new forms of former community spaces usages. The contribution of this research is reflected in the potential improvements and the transformations of existing public spaces formed under the influence of socialist ideology through the boundary flexibility aspect, with the tendency to adapt to the development of the contemporary city. The paper establishes a basis for further interpretations of the complexity of lifestyle changes and their impact on the global transformation of cities and urban spaces. Contemporary theoretical approaches to this issue can contribute to the establishment of a platform for new design approaches and space interpretations.