Јавна уметност и јавни простор и јавни град
Abstract
Овај рад се бави релацијама које се у савременим градовима, у савременом урбаном животу, успостављају између две велике и важне друштвене праксе: уметности и урбанизма. Иако би на први поглед могло изгледати да ове две праксе природно сарађују, то ипак није тако. Постоје многе отежавајуће околности које доводе до тога да ове две праксе отежано сарађују, те да се реализују потпуно независно и одвојено, као што то и јесте у њиховој природи. Међутим, у случајевима када се та сарадња оствари, често долази до значајних унапређења, како у естетској и семантичкој слици града, тако и у јавној друштвеној сфери.
Ако јавна уметност омогућује да се град остварује и перцепира као уметничко ремек-дело l'oeuvre, она мора бити партиципативна у најширем могућем смислу. Партиципација и колаборација морају бити активне, са омогућеним најширим спектром стејкхолдера у свим фазама реализације јавне уметности: планирање, дизајн, имплементација и одржавање. У циљу постизања одрживије праксе креирања места (...place-making), ексклузивна позиција уметника бива употпуњена грађанским „правом на град“ – које се остварује као право на учешће у креирању јавних простора који генеришу значење и поштовање урбаног окружења.
Уочено је да уметност, да би била истински јавна уметност и имала јак утицај на јавну сферу, мора обухватати јавност, бити прихваћена од стране јавности, а заједничко културно искуство мора бити препознатљиво. У том погледу, учешће јавности се показује као нужност за производњу партиципативне уметности у којој је публика директно укључена у креативни процес, са могућношћу учешћа као посматрач, ко-едитор и/или чак као ко-аутор процеса. Тако, начин на који је јавна уметност перципирана, креирана и изведена рефлектује локалне ставове друштвеног и културног развоја, који може имати утицај на доприносе пракси креирања места.
Keywords:
javna umetnost, javni prostor, javni grad / javna umetnost / javni prostor / javni gradSource:
Естетика архитектуре и урбанизма данас, 2023, 112-139Publisher:
- Савез изжењера и техничара Србије
- Инжењерска комора Србије
Funding / projects:
- Ministry of Science, Technological Development and Innovation of the Republic of Serbia, institutional funding - 200090 (University of Belgrade, Faculty of Architecture) (RS-MESTD-inst-2020-200090)
Note:
- Стручно-научни скуп „ Архитектонско-урбанистички форум. Тема: Естетика архитектуре и урбанизма у садашњости". Инжењерска комора Србије, Београд 28, 29. oктобар 2022. Матична секција архитеката.
Institution/Community
Arhitektonski fakultetTY - CONF AU - Ђукановић, Зоран AU - Живковић, Јелена AU - Беретић, Нађа PY - 2023 UR - https://raf.arh.bg.ac.rs/handle/123456789/1884 AB - Овај рад се бави релацијама које се у савременим градовима, у савременом урбаном животу, успостављају између две велике и важне друштвене праксе: уметности и урбанизма. Иако би на први поглед могло изгледати да ове две праксе природно сарађују, то ипак није тако. Постоје многе отежавајуће околности које доводе до тога да ове две праксе отежано сарађују, те да се реализују потпуно независно и одвојено, као што то и јесте у њиховој природи. Међутим, у случајевима када се та сарадња оствари, често долази до значајних унапређења, како у естетској и семантичкој слици града, тако и у јавној друштвеној сфери. Ако јавна уметност омогућује да се град остварује и перцепира као уметничко ремек-дело l'oeuvre, она мора бити партиципативна у најширем могућем смислу. Партиципација и колаборација морају бити активне, са омогућеним најширим спектром стејкхолдера у свим фазама реализације јавне уметности: планирање, дизајн, имплементација и одржавање. У циљу постизања одрживије праксе креирања места (place-making), ексклузивна позиција уметника бива употпуњена грађанским „правом на град“ – које се остварује као право на учешће у креирању јавних простора који генеришу значење и поштовање урбаног окружења. Уочено је да уметност, да би била истински јавна уметност и имала јак утицај на јавну сферу, мора обухватати јавност, бити прихваћена од стране јавности, а заједничко културно искуство мора бити препознатљиво. У том погледу, учешће јавности се показује као нужност за производњу партиципативне уметности у којој је публика директно укључена у креативни процес, са могућношћу учешћа као посматрач, ко-едитор и/или чак као ко-аутор процеса. Тако, начин на који је јавна уметност перципирана, креирана и изведена рефлектује локалне ставове друштвеног и културног развоја, који може имати утицај на доприносе пракси креирања места. PB - Савез изжењера и техничара Србије PB - Инжењерска комора Србије C3 - Естетика архитектуре и урбанизма данас T1 - Јавна уметност и јавни простор и јавни град SP - 112 EP - 139 UR - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_raf_1884 ER -
@conference{ author = "Ђукановић, Зоран and Живковић, Јелена and Беретић, Нађа", year = "2023", abstract = "Овај рад се бави релацијама које се у савременим градовима, у савременом урбаном животу, успостављају између две велике и важне друштвене праксе: уметности и урбанизма. Иако би на први поглед могло изгледати да ове две праксе природно сарађују, то ипак није тако. Постоје многе отежавајуће околности које доводе до тога да ове две праксе отежано сарађују, те да се реализују потпуно независно и одвојено, као што то и јесте у њиховој природи. Међутим, у случајевима када се та сарадња оствари, често долази до значајних унапређења, како у естетској и семантичкој слици града, тако и у јавној друштвеној сфери. Ако јавна уметност омогућује да се град остварује и перцепира као уметничко ремек-дело l'oeuvre, она мора бити партиципативна у најширем могућем смислу. Партиципација и колаборација морају бити активне, са омогућеним најширим спектром стејкхолдера у свим фазама реализације јавне уметности: планирање, дизајн, имплементација и одржавање. У циљу постизања одрживије праксе креирања места (place-making), ексклузивна позиција уметника бива употпуњена грађанским „правом на град“ – које се остварује као право на учешће у креирању јавних простора који генеришу значење и поштовање урбаног окружења. Уочено је да уметност, да би била истински јавна уметност и имала јак утицај на јавну сферу, мора обухватати јавност, бити прихваћена од стране јавности, а заједничко културно искуство мора бити препознатљиво. У том погледу, учешће јавности се показује као нужност за производњу партиципативне уметности у којој је публика директно укључена у креативни процес, са могућношћу учешћа као посматрач, ко-едитор и/или чак као ко-аутор процеса. Тако, начин на који је јавна уметност перципирана, креирана и изведена рефлектује локалне ставове друштвеног и културног развоја, који може имати утицај на доприносе пракси креирања места.", publisher = "Савез изжењера и техничара Србије, Инжењерска комора Србије", journal = "Естетика архитектуре и урбанизма данас", title = "Јавна уметност и јавни простор и јавни град", pages = "112-139", url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_raf_1884" }
Ђукановић, З., Живковић, Ј.,& Беретић, Н.. (2023). Јавна уметност и јавни простор и јавни град. in Естетика архитектуре и урбанизма данас Савез изжењера и техничара Србије., 112-139. https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_raf_1884
Ђукановић З, Живковић Ј, Беретић Н. Јавна уметност и јавни простор и јавни град. in Естетика архитектуре и урбанизма данас. 2023;:112-139. https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_raf_1884 .
Ђукановић, Зоран, Живковић, Јелена, Беретић, Нађа, "Јавна уметност и јавни простор и јавни град" in Естетика архитектуре и урбанизма данас (2023):112-139, https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_raf_1884 .