dc.description.abstract | Рад садржи општи преглед живота и рада академика Александра
Дерока (1894–1988), једне од најзначајнијих научних и уметничких
личности 20. века у Србији. На основу расположиве литературе
и обимне заоставштине која се чува у Архиву Српске академије
наука и уметности (САНУ) и другим институцијама, кроз сажети
приказ се сагледава његов изузетно богат професионални рад
у различитим областима – истраживањима и заштити културне
баштине, универзитетској настави, градитељској делатности и
уметности. Указује се на континуитет који је остварен у домену
проучавања старина и истраживању остатака средњовековних
манастира и утврђених градова, као и традиционалног народног
градитељства, што је непосредно утицало на његов педагошки
рад и архитектонско стваралаштво, чинећи их јединственом целином. Вишедеценијски рад на Архитектонском одсеку Техничког
факултета у Београду, касније Архитектонском факултету, који је
започео на предмету Византијска и стара српска архитектура, а
касније наставио кроз предмет Народна архитектура, чине га настављачем дела Михаила Валтровића, Драгутина Милутиновића
и Петра Поповића на пољу изучавања градитељског наслеђа и наставе из ове области у Србији. Његов ангажман у оквиру Српске
академије науке и уметности, од 1955. године, резултирао је значајним истраживањима и публикацијама које су и данас један од
најдрагоценијих доприноса истраживању средњовековног монументалног, али и традиционалног народног градитељства. Његова
архитектонска дела подигнута у Београду, али и по целој земљи – цркве, јавне и стамбене зграде, спомен обележја и друга здања,
сведоче о Дероковом доприносу српској архитектури и особеној
ауторској личности која им је кроз промишљање традиције утискивала властити печат. Из тог разлога, циљ овог рада је да се још
једном укаже на значај деловања Дерока у српској научној и уметничкој јавности, као и да се подстакну даља детаљнија истраживања и проучавања, како би се што продубљеније и објективније
валоризовала његова улога и значај за националну архитектуру
савременог доба. | sr |